Razvod. Veridba. Rođenje sina. Za dlaku izbegnuta smrt. U međuvremenu je još izveo Veliku Britaniju iz Evropske unije i morao da se bori protiv pandemije. I sve se to desilo za godinu dana.
Ne može se reći da je Borisu Džonsonu bilo lako. No, posao koji obavlja je oduvek sanjao. Kao dečak je hteo da bude „kralj sveta“, kako piše njegova sestra u porodičnoj biografiji. Uzor mu je Vinston Čerčil o kojem je Džonson napisao knjigu.
Ali sve je jasnije da premijer nije dorastao izazovima. One je populista, čovek krupnih gestova, a ne obazrivi kormilar koji sigurnom rukom vodi zemlju kroz krize. Praznim obećanjima, maglom koju pušta, Džonson korumpira zemlju. Na to se sada žale i neki rođeni konzervativci.
Poražavajuć je bilans nakon godinu dana na funkciji. Osim izborne pobede, Džonsonu praktično ništa nije pošlo za rukom. doduše, slavio je istupanje iz EU kao pobedu, ali više nije izvesno da će do kraja godine biti dogovoren obuhvatni trgovinski ugovor sa EU – Britanija bi mogla da bez padobrana ispadne iz trgovačkih veza sa kontinentom.
To bi uništilo desetine hiljada radnih mesta samo u automobilskoj industriji. Redovi kamiona na granicama, možda i nestašica svežih životnih namirnica – to bi mogla da bude britanska svakodnevica.
Izgleda da ništa neće biti ni od brzinskog dogovora o trgovini sa Sjedinjenim Državama. A umesto najavljene „zlatne ere“ u odnosima sa Kinom, vlada u Londonu je morala da suspenduje ugovor o izručenjima sa Hongkongom i tako krene u sukob sa Pekingom.
U svetu u kojem su rovovi među velikim silama sve dublji, Velika Britanija najednom deluje sasvim usamljeno.
Loše svetlo na Džonsona baca i izveštaj o navodnom ruskom mešanju koji je ove sedmice objavio britanski parlament. Tu se radilo o mogućem uticaju Rusije i na ishod referenduma o Bregzitu. Rusija je, tvrde poslanici, znatna pretnja za Veliku Britaniju, a Vlada to ne shvata ozbiljno.
Od donacija oligarha koji žive u Londonu prevashodno profitiraju Džonsonovi konzervativci. Supruga jednog Putinovog intimusa je platila preko sto hiljada funti da odigra teniski meč sa Džonsonom. Na ovaj način su milioni otišli u partijsku kasu.
Postoji sumnja da je Džonson mesecima sprečavao objavljivanje tog izveštaja i pokušao da na čelo parlamentarnog odbora za nadgledanje tajnih službi dovede svog lojalnog saradnika. Vlada dojam da se najvažnije funkcije u zemlji ne dele po stručnosti, već kroz političke kalkulacije. Tako izgleda i Džonsonov kabinet, krcat tvrdim zagovornicima Bregzita.
Posledica je da ništa ne ide kako treba. Džonson srlja iz kiksa u kiks i kod najvažnije trenutne teme, pandemije korona-virusa. Velika Britanija ima jednu od najviših stopa smrtnosti u celom svetu, a istovremeno je među ekonomski najjače pogođenim zemljama.
Poruke vlasti su nejasne, pa je čak sporno i kad, gde i zašto treba nositi maske. Uputstva se stalno menjaju. Stručnjaci se pribojavaju da je lockdown prerano ukinut, i da brzo stiže drugi talas, slično kao u SAD.
Ako se, kao posledica svega pobrojanog, u dogledno vreme Škotska otcepi od Velike Britanije – a za to sada postoji ubedljiva većina među Škotima – onda će i to prevashodno biti Džonsonova krivica. „Kralj sveta“ nakon samo godinu dana deluje nemoćno na tronu.