Krajnja desnica sve jača, bar u medijima

Naočigled beznačajne aktivnosti ekstremnih desničara u Dortmundu, sve više privlače pažnju medija. „Desni“ (Di Rehte) su sve glasniji protiv pomoći izbeglicama sa istoka.

Neonacistička grupa „Desni“ svakako nije najveća grupa desničarskih ekstremista u Nemačkoj – ali privlače najveću pažnju medija. Tako su prošle sedmice obezbedili sebi mesto u medijima promovišući svoj video-snimak na „Jutjubu“ na kojem prikazuju „patroliranje“ delovima grada u kojima se okupljaju homoseksualci. „Desni“ su veoma aktivni, ili se bar trude da tako izgleda. Takođe se veoma trude da njihove aktivnosti ostanu u granicama dozvoljenog.

Upravo tako su uspeli i da opstanu kao priznata politička stranka, za razliku od svojih prethodnika „Nacionalni otpor Dortmund“ (NWDO), čiji rad je zabranjen 2012. godine. Oznake koje koristi „Desni“ imaju dosta sličnosti sa nacističkim simbolima koji su u Nemačkoj zabranjeni, ali ipak nikada nisu prešli granice dozvoljenog.

Simbolične „SS igrarije“

„Jednom urade nešto, naprave fotografije, postave ih na internet i posao je završn“, kaže Birgit Mimic iz dortmunskog Koordinacionog centra za toleranciju, različitost i demokratiju. Ona i njene kolege često su frustrirani količinom pažnje koju mediji posvećuju, na primer, slučaju patroliranja „Desnih“ ili kada na internetu objave fotografije na kojima pomažu starijim ljudima ili izbacuju pijanice sa stanica podzemne železnice.

Njihove aktivnosti ne završavaju se samo na osvajanju društvenih mreža na internetu. Početkom ove godine organizovali su seriju protesta protiv odluke gradskih vlasti da pomognu u zbrinjavanju izbeglica iz Sirije, a potom su, na sebi svojstven način, „terorisali“ te izbeglice podigavši i sopstveni protestni kamp. Uspeli su i da izazovu pravu bezbednosnu uzbunu do te mere da je lokalna TV stanica WDR morala da prekine prenos javne rasprave o pomoći izbeglicama i da tu raspravu nastavi putem elektronske pošte.

„Desni“ su sprečeni i u pokušaju da prisustvuju izbornoj noći u maju prošle godine, kada su hteli da proslave ulazak svoga kandidata u gradsko veće. Na proslavu u zgradi gradske uprave hteli su da umarširaju u naci-stilu. Nekoliko meseci nakon toga, od gradskog veća su zatražili imena svih Jevreja u Dortmundu.

Na svojoj internet-stranici „Desni“ su jasno opisali svoj politički stav – oni traže zatvaranje prihvatilišta za izbeglice i, kako oni to nazivaju, stranu infiltraciju u Dortmundu, ali i okončanje „promovisanja homoseksualnosti“. Simbolike s nacistima svakako ima, iako je ponekad dosta suptilna, poput činjenice da „Desni“ imaju 25 tačaka stranačkog programa – isti broj koji su imali i Nacional-socijalisti kada su došli na vlast tridesetih godina prošlog veka. Ima i direktnije simbolike, poput poruke „Zaštitnici grada“ (StadtSchutz), što bi skraćeno bilo „SS“. „Prosto rečeno, igraju se SS-ovaca“, kaže Mimic.

Desničarski pokušaji prodora na zapad

Lokalni novinar Feliks Hezman za uspeh „Desnih“ u Dortmundu krivi „nedovoljan otpor civilnog društva, političara i policije protiv ekstremista“, čija je pozicija počela da jača početkom 1980. godine, kada su na utakmicama tamošnjeg fudbalskog kluba Borusija Dortmund počeli da regrutuju članove.

Imajući u vidu činjenicu da su fabrike u Rurskoj oblasti, u kojoj se nalazi i Dortmund, počele da propadaju još sedamdesetih godina prošlog veka, neo-nacisti su iskoristili nezadovoljstvo radnika i među njima počeli da šire svoje stavove.

Stranke poput NPD-a, najveća neo-nacistička stranka u državi, kao i populističke grupe poput „Za Severnu rajnu-Vestfliju“ (Pro-NRW) ili „Za Keln“ (Pro-Köln), takođe su pokušavale da se infiltriraju u nekadašnjoj Zapadnoj Nemačkoj i da prošire svoj uticaj.

Krajnja desnica nije zabeležila značajniji uspeh u gradovima na zapadu Nemačke, osim u Dortmundu. Ipak, i u Kelnu je moglo da se uoči njihovo jačanje, pre svega onda kada se okupilo nekoliko stotina neonacista na prošlogodišnjim demonstracijama protiv salafista.

Suočavanje s ekstremizmom

Masovan priliv izbeglica u Nemačku „Desnima“ je dobrodošao da pojačaju aktivnosti na pronalaženju novih članova stranke. Hezman tvrdi da u poslednjih nekoliko meseci desničarske grupe obilaze delove grada u kojima su izgrađene smeštajne jedinice za izbeglice i da kroz razgovor sa lokalnim stanovništvom pokušavaju da zadobiju poverenje i simpatije tog stanovništva protiveći se dolasku izbeglica u njihovo naselje.

Ipak, glavne aktivnosti „Desnih“ sada su fokusirane na poznatog bivšeg navijačkog huligana i neo-nacistu Zigfrida Borharta, poznatog i kao „SS-Zigi“, koji je, kao kandidat „Desnih“, uspeo da osvoji mesto u gradskom veću Dortmunda.

Od tada su ga na tom mestu već zamenila dvojica njegovih stranačkih kolega, a poslednji je Mihael Brik, student prava na Univerzitetu u Bohumu.

Iako se čini da je to mala grupa, Mimic upozorava da javnost ne bi trebalo da zanemari njihovu moć da učine zlo. „I oni su nasilni, ne samo NSU (teroristička organizacija Nacional-socijalističko podzemlje čijim preživelim članovima j u toku suđenje prim.ur.)“, tvrdi ona navodeći da su desničarski ekstremisti navodno odgovorni za smrt devet imigranata i jednog policajca u periodu od 2000. do 2007. godine.

Dok je NSU činio kriminalna djela, uticaj desničarskih ekstremista osetio se i kod nemačkih zvaničnika, koji su odgovornost za ubistva prebacili na tursku mafiju. Sada su, međutim, lokalne i državne vlasti postale veoma oprezne prema pretnjama neo-nacističkih grupa.

Rupa u desnici

Grad Dortmund u poslednje vreme pojačava svoju anti-naci kampanju i to u svim krajevima grad u kojima bi „Desni“ mogli da pojačaju svoj uticaj. Mimic je naročito ponosna na nedavni potez gradskih vlasti da otkupe zgradu koju su „Desni“ koristili za svoja okupljanja, i pretvore je u multikulturni centar za mlade.

Kako smatraju i Mimic i Hezman, opasnost za nemački politički pejzaž predstavlja i odluka vladajuće Hrišćansko-demokratske Unije (CDU) kancelarke Angele Merkel, da se približi centru, ostavljajući prazninu na desnom političkom krilu.

„Političke stranke levo od centra do sada nisu ponudile dobra rešenja za probleme poput moguće pretnje islamističkog terorizma. Samo su desničari i rasističke grupe govorili o tome, a ako prepustite stvari rasistima, oni mogu da iskoriste strah ljudi i tako pridobiju njihovu naklonost“, kaže Hezman.

Mimic u svakom slučaju smatra da za grupe poput „Desnih“ nema mesta u političkim raspravama zato što oni „otvoreno iskazuju neprijateljstvo prema demokratskim procesima“.

„Desni“ nisu odgovorili na zahtev Dojče vele za intervju ili komentar.