Kraj velike karijere Tomasa Kvasthofa

Tomas Kvasthof je publiku očaravao svojim toplim glasom punim boje, baš kao i svojim intenzivnim i energičnim interpretacijama. Sad ovaj 52-godišnjak okončava svoju tridesetgodišnju karijeru i nikad više neće nastupati kao pevač. U saopštenju on je poručio: „Odlučio sam da se nakon skoro 40 godina povučem iz koncertnog života, jer mi moje zdravlje više ne dopušta da postavljam zahteve koje sam oduvek postavljao sebi i umetnosti.“

Nakon ovakvog kratkog saopštenja prostora za špekulacije ima i previše. Leže li zdravstveni razlozi u laringitisu koji ga je mučio prošle godine? Ili ga je na ovakvu odluku prisilio njegov invaliditet? Kvasthof je žrtva leka Kontergana, koji je krajem pedesetih i početkom šezdesetih prepisivan trudnicama kao sredstvo za spavanje, ali koji je kod nerođene dece prouzrokovao teške deformacije. Zapravo i nije toliko čudno što se ovaj pevač sad povlači – obzirom na to da je njegovo oslabljeno telo bilo podrvrgnuto stalnom pritisku i životu razapetom između koncertnih pozornica, tonskih studija, hotela i aerodroma.

Zahvalnice poklonicima i kolegama

Kritičar Volfram Post u spekulacijama ide još i dalje. On se pita nije li Tomas Kvasthof podlegao pritiscima kulta zvezda koji se neguje u krugovima klasične muzičke industrije. Naznake za to pevač je sam dao u jednom intervjuu u kojem se žalio da je ovaj deo glazbene industrije postao previše površan. „Čovek ima osećaj da osim Davida Gareta nikog drugog nema“, rekao je jednom prilikom.

Bio je to izraz nezadovoljstva koji doduše u njegovom obrazloženju zbog čega se povlači više ne igra nikakvu ulogu. Naprotiv. „Ja svom zanimanju imam puno da zahvalim i odlazim bez osećaja gorčine. Zahvaljujem svim kolegama i koleginicama muzičarima s kojima sam imao čast da zajedno nastupam, svim organizatorima i svojoj publici na vernosti.“

Borac

Tomas Kvasthof je naučio da živi sa svojim invaliditetom. Visok je tek 1,35 m, njegove ruke i noge su prekratke i deformisane. „Mnogi misle da invalid mora da pati, bude tužan i očajan. Ali ja to uopšte nisam“, kaže on. „Očajanje sam ostavio iza sebe, ja sam pozitivna osoba. Naučio sam da se smejem samom sebi“, rekao je on.

A uspeo je i da uradi što je naumio. Kao mladić Tomas zbog svog invaliditeta prvo nije smeo da studira muziku. Ali to je samo podstaklo njegovu borbenost. Možda imam telesnih nedostataka, rekao je, ali moj glas je normalan! I uistinu, uskoro se dokazao kao jedinstven pevač.

I tako je ovaj bariton od 1980. postao čuven i slavljen interpretator klasičnih pesama. Njegov snimak Šubertovog „Zimskog putovanja“ smatra se legendarnim. Među njegova brojna priznanja spada i više nemačkih diskografskih nagrada Eho te tri Gremija. Predsednik Kraljevskog filharmonijskog društva u Londonu Grejem Šefild je prilikom dodele „Zlatne medalje“ 2011. ovako pohvalio pevača: „Tomas Kvasthof poseduje jedan od najinteligentnijih i najviše očaravajućih glasova klasične muzike.“

Ljubav prema džezu

Ali Kvasthof nije postao poznat samo kao klasični izvođač. Poslednjih godina je publiku iznenađivao izletima u džez – muzički pravac koji voli još od najranije mladosti. „Počelo je još pre mature“, priča on. „Mi smo naravno i u mom razredu imali ljude koji su rado svirali džez ili bluz, pa se muzika svirala u svakoj prilici, na svakoj školskoj priredbi. I to se zadržalo do danas.“

Mnoge njegovi kolege ne mogu ni da sanjaju izvođenje pesama van svog klasičnog obrazovanja, ali on sam na svoja poslednja džez albuma uopšte ne zvuči kao klasični pevač koji pokušava malo nešto drugo pevati. Naprotiv: Tomas Kvasthof živi džez, njegova ljubav prema ovoj muzici oseća se u svakom tonu. „Jednostavno fraziram na džez način i ne koristim 'vibrato'“, objašnjava on. „I ne pevam onim punim glasom, nego sam dosta rano naučio koristiti mikrofon kao pomoć. Ponekad mu se mogu potpuno približiti i gotovo šaptati.“

Ovakva tehnika mu je pomogla da postigne poseban zvuk koji on kao klasični muzičar bez mikrofona uopšte ne bi mogao da proizvede. „Kad bih tako tiho pevao, niko me u velikoj sali ne bi čuo“. A kad Kvasthof izvodi pesmu „Short People“ Rendija Njumana, tada publika ovu stvar doživi u sasvim drugom svetlu. „S visinom od 1,35 m ja stvarno smem pevati pesmu Short people. To naravno sadrži delić samoironije. Ja svoj invaliditet doživljavam kao činjenicu i mogu se tome i smejati“, priča pevač.

Nema opraštanja od pesme

Čak i ako Tomas Kvasthof nikad više ne bude nastupao kao pevač – on će se i dalje angažovati za svoju ljubav prema pesmi. Želi da se intenzivno bavi podmlatkom, nastavi i dalje da predaje na berlinskoj Visokoj muzičkoj školi „Hans Ajzler“ i da svoje znanje prenosi na međunarodnim kursevima. Zbog toga je 2009. i ustanovio međunarodno takmičenje u pevanju „Das Lied“, kako bi se mogli otkrivati novi glasovi i podsticati novi talenti.

Autori: Marita Berg / Snježana Kobešćak
Odg. urednik: Nemanja Rujević