Kakva sreća – sada su predsednički kabineti u Berlinu i Kijevu konačno našli izlaz iz ove nepotrebne diplomatske žalosne epizode: pre tri nedelje, nakon što je ukrajinska strana nemačkom predsedniku Frank-Valteru Štajnmajeru, koji u Ukrajini iz razumljivih razloga nije baš popularan, uskratila gostoprimstvo, pre svega su se Štajnmajerovi socijaldemokratski prijatelji prepustili orgijama uvređenosti koje nisu bile dostojne situacije.
U Evropi je rat. Svakog dana stradaju nevini Ukrajinci. Putinova soldateska muči, siluje i otima ljude. Ona čini zločine kao da se Evropa i čitav svet, nakon dve katastrofe 20. veka, nikada nisu dogovorili oko za sve strane prihvatljivog skupa pravila za zaštitu ljudskog dostojanstva. Kao da se nakon pokolja na Balkanu između 1991. i 1995, nakon Srebrenice i opsade Sarajeva, Evropa nije uverila u „nikad više“.
„Imamo pravo na emocije“
Nakon evakuacije oko stotinu ljudi iz čeličane u Marijupolju pod nadzorom UN, potpredsednica ukrajinske vlade Irina Vereščuk s pravom je u kamere nemačke privatne televizije „Velt“ izjavila: „Imamo pravo da budemo emotivni. Imamo pravo na to da tražimo više – više oružja, više sankcija (...) Oni gube novac dok mi gubimo živote!“
Prošle nedelje je nemački Bundestag velikom većinom glasova odlučio da Ukrajina treba da se snabdene teškim oružjem i iz Nemačke, koja je četvrti po veličini proizvođač naoružanja na svetu. Za to su glasali i poslanici najveće opozicione stranke, čija je članica, Angela Merkel, donedavno obavljala dužnost kancelarke. Ta odluka većine je nemački demokratski odgovor na Putinov rat. A toga bi za sada trebalo da se pridržavaju i sve državotvorne stranke u ovoj zemlji. Tu nema mesta za nepotrebnu taštinu.
To takođe znači da bi nemački kancelar Olaf Šolc sada trebalo da pošalje politički signal i da sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom proslavi 9. maj, Dan Evrope – u Kijevu. Na Majdanu, gde su se Ukrajinci u zimu 2013-14. izborili za put u Evropu.
„Idite kući“
To bi bila dobra prilika da se svetu pokaže na koji način Evropa namerava da se dugoročno nosi s ovom ruskom uvredom – tako što će čuvar pečata ljudskih prava, predsednik Grande nation i kancelar zemlje koja važi za sidro stabilnosti u Evropi jasno staviti do znanja šta traži srce Evrope.
Tu naročito nemački kancelar ima posebnu odgovornost: na kraju krajeva, nemački vojnici su bili ti koji su poslednji put u istoriji Ukrajinu pretvorili u klanicu tokom Drugog svetskog rata. Neugodnost će samo postajati sve veća ako se demokratska Nemačka ponovno ne suoči s tim delom svoje istorije i iz njega ne izvuče prave zaključke.
Na pitanje novinara koja je bila njegova poruka Rusiji, nemački ministar privrede Robert Habek odgovorio je kratko i jezgrovito: „Zaustavite rat i idite kući.“ Nemačka mora da uradi sve što je u njenoj moći da osigura da se to dogodi što je pre moguće.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.