Kraj prijateljstva između Rusije i Turske?

Dok mišićavi ruski medved „gazi“ teroriste takozvane „Islamske države“, iza leđa mu se šunja Redžep Erdogan. Predsednik Turske drži nož u ruci i nosi prsluk sa eksplozivom, kao da je i sam terorista. Karikatura državne novinske agencije „Rusija danas“ oslikava aktuelni rusko-turski konflikt iz ugla predsednika Vladimira Putina. Šef Kremlja oštro je kritikovao obaranje ruskog borbenog aviona koje je izvela turska avijacija. Incident na tursko-sirijskoj granici je „nož u leđa“ koji će sigurno imati posledice, naveo je Putin. On je optužio Tursku, državu članicu NATO, da je saveznik „Islamske države“.

Ni turista, ni piletine

Samo nekoliko sati nakon Putinovog emotivnog nastupa na televiziji, usledila su i dela. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov otkazao je planiranu posetu Ankari. Njegovo Ministarstvo upozorilo je ruske državljane da ne putuju u Tursku. Pri tom je, nakon napada na ruski putnički avion u Egiptu, za ruske turiste Turska bila jedna od poslednjih zemalja gde su mogli jeftino da uplate godišnji odmor. Svake godine više od dva miliona Rusa poseti Tursku.

Osim toga, agencija za kontrolu kvaliteta namirnica u ruskoj eksklavi Kalinjingrad, zaustavila jednu isporuku turske piletine – navodno zbog pogrešnog etiketiranja. Zabrana uvoza piletine koja stupa na snagu početkom decembra, uvedena je još jednom velikom liferantu iz Turske. Piletina iz Turske sadrži opasne uzročnike bolesti, navodi se u zvaničnom obrazloženju Moskve.

Turska upozoravala na povrede vazdušnog prostora

Aktuelni konflikt obeležio novu, najnižu tačku u međusobnim odnosima Rusije i Turske. „Ovo je kriza istorijskih razmera“, tvrdi ekspert za spoljnu politiku Hasan Ali Karasar. „Turska mora brzo da smisli kako da reši ovu krizu.“

Povod za napetosti je kriza u Siriji. Turska želi promenu vlasti u Damasku i podržava opoziciju koja se bori protiv predsednika Bašara al Asada. Rusija je političku podršku predsedniku Asadu sada proširila i vojnom intervencijom u njegovu korist.

Turska je tokom proteklih sedmica više puta protestovala jer su ruski borbeni avioni povredili njen zračni prostor. Erdogan je početkom oktobra na neobično oštar način upozorio Moskvu na te incidente. Prema izveštajima medija, predsednik Turske upozorio je da bi njegova zemlja mogla da kupuje gas i od nekog drugog, kao i da bi planiranu prvu nuklearnu elektranu Turske, osim Rusije, mogla da gradi i neka druga partnerska država.

Gasovod – slaba tačka Rusije

Spominjanjem gasa, Erdogan je spomenuo i najvažniji ruski projekat u Turskoj, što je ujedno i slaba tačka Moskve. Pre godinu dana, Rusija je iznenada prekinula radove na projektu gradnje gasovoda „Južni tok“, koji je trebalo da omogući transport ruskog gasa ka zapadu Evrope i to tako da se zaobiđe Ukrajina. Istovremeno, Putin je tokom posete Turskoj u decembru 2014. najavio novi projekat – „Turski tok“. Ruski koncern Gazprom namerava da gradi gasovod preko Turske, do granice Grčke.

Moskvi se žuri, jer je infrastruktura na njenom delu teritorije već gotova. Međutim, na tome je stalo. Ankara je tokom proteklog leta saopštila da ima teškoća u ostvarivanju tog projekta jer nije bila formirana vlada. Zvanični ugovor ni do danas nije potpisan. Gazprom je u međuvremenu korigovao planove. Umesto četiri, gasovod preko Turske bi sada trebalo da ima samo dve cevi. Ipak, nakon obaranja ruskog borbenog aviona, analitičari smatraju da je čitav projekat pod znakom pitanja.

Pri tom je Turska, posle Nemačke, najveći kupac ruskog gasa. Prema navodima Rusije, Gazprom je tokom 2014. isporučio Turskoj više od 27 milijardi kubnih metara gasa.

Duga senka ruske aneksije Krima

Kriza u Siriji nije jedini razlog za zahlađenje odnosa između Moskve i Ankare. Napetost je izazvala i ruska aneksija Krima početkom 2014. Krimski Tatari su od Turske tražili pomoć. Turska diplomatija stavila se na stranu Ukrajine. Erdogan je više puta razgovarao s Putinom o položaju Tatara na Krimu, navodi se u Ankari. Ipak, do sada nije bilo otvorenog spora zbog toga.

Do žustre debate došlo je kada je ruski predsednik Putin u aprilu 2015. govorio o genocidu nad Jermenima. Turska negira da je u bivšem Osmanlijskom carstvu 1915. došlo do genocida. Erdogan je potom ukazao na međunarodnu osudu ruske aneksije Krima i odbio poziv da u Moskvi prisustvuje proslavi 70. godišnjice okončanja Drugog svetskog rata u Evropi.

Ruska vojna intervencija u Siriji zavisi od Turske

Moskva u svakom slučaju nema interes za duže „ledeno doba“ u odnosima s Turskom. Analitičari u Moskvi ističu da Turska ima kontrolu nad Bosforom. Moreuz između Crnog i Sredozemnog mora od strateškog je značaja za Rusiju. Kroz taj prolaz plove i brodovi koji snabdevaju ruske jedinice koje izvode vojne operacije u Siriji. Do sada su ruski brodovi bez problema prolazili kroz Bosfor i plovili dalje ka sirijskoj luci Tartus, gde se nalazi baza ruske vojske. Ukoliko to više ne bude moguće, bio bi to težak udarac za Rusiju. Njena kompletna flota ostala bi blokirana u Crnom moru.

Bez obzira na napetosti u Siriji ili zbog Krima, Turska i Rusija su do sada ulagale napore da održe dijalog. Tako je Erdogan krajem septembra putovao u Moskvu da bi prisustvovao otvaranju jedne džamije. Planirano je da se polovinom decembra održe i konsultacije ruske i turske vlade u Sankt Peterburgu. Trenutno se ne zna da li će i taj susret biti otkazan.