Kraj Boko Harama?

U ovom trenutku izgleda da se bliži vojni poraz jedne od najkrvoločnijih terorističkih organizacija na svetu. Boko Haram, povlačeći se, pruža otpor armijama pogođenih zemalja – Nigerije i njenih suseda Čada, Kameruna i Nigera. U suštini je teško poverovati da se to dešava nakon šest godina neefikasnih pokušaja nigerijskih snaga u borbi protiv Boko Harama.

Zato izveštaje o uspehu nigerijske vojske treba uzeti s rezervom. Suviše često su portparoli vojske znali da najavljuju pobedu nad Boko Haramom i oslobađanje talaca, ali od toga na kraju nije bilo ništa više do praznih reči.

Čak i sada moramo da pričekamo nekoliko narednih dana na nove informacije o tome da li je zaista oslobođeno toliko devojčica i žena? Da li se zaista radi o otetim osobama? Da li je među njima ijedna devojčica iz Čiboka, ili su u pitanju samo žene i ćerke terorista? Nejasno je i to da li će jedinice nigerijske vojske imati dovoljno snage da oslobođene oblasti zadrže pod kontrolom.

Teror „made in Nigerija“

Razvoj događaja poslednjih nedelja potvrdio je sumnju da je Boko Haram u osnovi lokalni fenomen nastao iz političkih interesa. Uspesi terorista poslednjih godina mogu se objasniti na dva načina, odnosno na osnovu toga kako se razvijala situacija.

Kao prvo: nigerijska vojska i njeno vođstvo, kao i sama vlada u Abudži, ubistva i opasnost na osiromašenom severu Nigerije, godinama nisu uzimali za ozbiljno. Milijarde koje je trebalo da se sliju u budžet snaga bezbednosti, radije su puštali u druge kanale – nauštrb obične vojske i stotine hiljada građana koji su izgubili ili živote, zdravlje ili pak otadžbinu.

Politička i vojna elita počela je da deluje tek kada je shvatila da će neuspeh u borbi protiv Boko Harama ugroziti njihov ponovni izbor i time pristup bogatstvima zemlje. Ali tada je već bilo dogorelo do noktiju, pa su i sami izbori morali da budu pomereni. Armija je tada za samo šest nedelja potisnula teroriste toliko daleko, da više nisu bili u prilici da poremete održavanje izbora u regionima koje je vlada držala pod kontrolom. Ali, bilo je prekasno. Birači su, uprkos tome, ipak izabrali predstavnike opozicije.

Buharijeva pobeda – kraj Boko Harama?

Drugo, iznenadna bespomoćnost užasne terorističke grupe upućuje na to da su im resursi na izmaku. Svoju modernu opremu Boko Haram nije mogao da finansira samo pljačkom banaka u oblastima koje kontroliše i otkupninama za taoce. O značajnijem prilivu novca iz drugih međunarodnih mreža nije bilo ubedljivih dokaza. Zna se da je elita u Nigeriji u prošlosti uvek koristila militantne grupe kako bi ostvarila sopstvene interese – bilo da je riječ o delti Nigera ili drugim regionima na severu zemlje.

Podudarnost vremena u kome Boko Haram postaje teroristička armija koja čitavu zemlju ostavlja bez daha, i dolazak na vlast Džonatana Gudlaka, nije bila slučajnost. I to da nigerijska elita gazi preko hiljada leševa kako bi ostvarila svoje interese pokazalo se u prošlosti više puta. A sada? Džonatan je izgubio na izborima, a od Boko Harama ni traga ni glasa. Da li je to slučajnost?

Do sada nema naznaka da bi novi predsednik Muhamadu Buhari i finansijeri Boko Harama mogli da budu na istoj liniji. On se uvek držao podalje od korumpiranih ljudi koji su bili u pozadini nigerijske politike na severu te zemlje. Uprkos tome, oni mogu da se nadaju da će imati više uticaja pod muslimanskim predsednikom Buharijem, nego ranije pod Gudlakom. Pod znakom pitanja ostaje to da li će Buhari imati dovoljno snage da objavi imena onih koji stoje iza terorističke mreže ili da ih čak u potpunosti eliminiše. U najboljem slučaju nova politička elita donela je mir i oduzela podršku teroristima. A od Boko Harama ostaju – ako uopšte išta ostaje – male grupe pljačkaša, kao što je to slučaj i u drugim delovima Nigerije.