Kosovo izručuje Keljmendija BiH?

Naser Keljmendi dovodi se u vezu sa organizovanim kriminalom i u tom se kontekstu pominje kao jedan od glavnih finansijera trgovine drogom koja iz Azije stiže na Balkan, a potom i u zapadnu Evropu. Keljmendi je 2012. godine stavljen na tzv. crnu listu američkog Stejt departmenta i označen kao jedan od najpoznatijih narko-bosova na Balkanu.

Sve te navode Keljmendi pobija i u jednoj od ranijih izjava za Federalnu televiziju BiH kaže da biznis namerava da proširi i na Nemačku: „Nikada u životu nisam radio sa drogom, niti me je to interesovalo. Planiram da u Nemačkoj otvorim još jednu firmu kako bih se bavio automobilima. To mi je hobi, slaba tačka“, rekao je Keljmendi.

Glavna meta policijske akcije „Lutka“

Naser Keljmendi je iz Sarajeva pobegao prošle godine kada su policijske agencije u BiH sprovele jednu od najopsežnijih akcija u borbi protiv organizovanog kriminala pod kodnim nazivom „Lutka“. Tada je uhapšeno više od 30 osoba, među kojima su i bivši policijski radnici.

U iščekivanju zvanične potvrde kosovskih organa o hapšenju, ministar bezbednosti BiH Fahrudin Radončić kaže da bi Keljmendi trebalo da bude izručen BiH: „Ministarstvo bezbednosti sa svojim upravnim organizacijama čini sve da svako ko je optužen bude priveden pravdi. Zakon je vrlo jasan. Keljmendi treba da bude isporučen BiH na osnovu zahteva Tužilaštva BiH, kako bi pravosudni organi naše zemlje obavili svoj deo posla“, kaže Radončić.

Iz kosovskog Ministarstva pravde u međuvremenu je saopšteno da bi ekstradicija Nasera Keljmendija BiH mogla da bude komplikovana, s obzirom na činjenicu da BiH još nije priznala Kosovo. Pojašnjeno je da će, u ovom slučaju, verovatno biti zatražena pomoć kosovske misije Evropske unije (Euleks) koja kontaktira sa vlastima u BiH.

Nema prepreka za izručenje

Ministar pravde BiH Bariša Čolak za Dojče vele kaže da to što Kosovo i BiH nemaju diplomatske odnose „ne bi trebalo da bude prepreka za izručenje Nasera Keljmendija“.

„Mi preko Euleksa sarađujemo sa Kosovom kada je u pitanju međunarodna pravna pomoć u stvarima koje su manje složene. Kada Ministarstvo pravde BiH, kao centralno telo veze, dobije adekvatan akt od pravosudnih organa Kosova ili pravosudnih tela BiH, prosleđuje ga Ministarsvu spoljnih poslova, a ono Euleksu“, kaže Čolak.

Ministar Čolak ističe da je takva saradnja moguća iako, kako napominje, u konkretnom slučaju ne može reći kakvi su propisi Kosova kada se radi o izručenju sopstvenih državljana.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo
Odgovorni urednik: ivan Đerković