Realnost na Kosovu je takva, sviđalo se to nekome ili ne: nacionalistička, radikalna, frustrirana. Rezultat izbora na Kosovu jasno pokazuje gde se društvo trenutno nalazi, šta ga žulja i šta bi hitno trebalo da se desi. Tiha većina od oko 60 odsto građana nije glasala. To je frustrirano stanovništvo koje sve manje veruje u transformacionu snagu demokratije i sve manje veruje političkoj eliti. A sve više onih koji izlaze na izbore glasa nacionalistički i radikalno. Sa tim potencijalom računaju dobro organizovane strukture na Kosovu – one koje pobeđuju na izborima: stranke i koalicije koje nisu spremne na kompromise.
Nakon ovih izbora, politički ton će jasnije nego ikada da određivati bivši komandanti UČK. Čak 34 odsto glasova je dobio savez takozvanih „ratnih partija“ koji predvodi Ramuš Haradinaj. On će verovatno i biti novi premijer. Pri tome izborni savez nekadašnjih političkih protivnika – u kojem su tri stranke-naslednice UČK – u svom zbiru nije mnogo doneo. Dobru trećinu birača već godinama čine verni sledbenici ratne generacije. Sa Haradinajem kao premijerom i Hašimom Tačijem kao predsednikom, uskoro će možda na obe najviše funkcije u mladoj državi biti bivši komandanti UČK.
No, ta prividna snaga ne može da skrene pažnju sa činjenice da će glavni političari ovog izbornog saveza uskoro možda da se nađu na optuženičkoj klupi novog Tribunala za ratne zločine. Damoklov mač tog Tribunala neprestano visi nad strukturama koje su nasledile UČK. Ako protiv najviših političara budu podignute optužnice, njihovi sledbenici bi brzo mogli da organizuju manifestacije solidarnosti, pa i nerede. Sa novim savezom starih ratnih heroja se nije šaliti, što s pravom brine međunarodne istražitelje.
Sa Haradinajem kao premijerom biće teško vođenje ionako teškog dijaloga između Beograda i Prištine, pre svega o poboljšanju položaja srpske manjine. Beograd traži izručenje Haradinaja koji je upravo izašao iz pritvora u francuskom Kolmaru. Srbija još uvek kategorički odbacuje direktan dijalog s njim. Tu će ponovo biti potrebna velika spretnost međunarodne diplomatije. A briselski posrednici će ponovo morati da sklapaju trule kompromise sa Beogradom i Prištinom, kompromise koji nisu korisni ni za demokratizaciju Kosova, ni Srbije.
No, dotle je dug put: pobednik na izborima neće tako brzo moći da formira vladajuću koaliciju. Jer, dva bloka od kojih je čisto računski dovoljno pridobiti samo jedan, ponašaju se jogunasto. LDK kao nekadašnji građanski centar kosovskog društva osvojio je nešto manje od 26 odsto glasova. On je proteklih godina uvek bio partner u koalicionim vladama sa strankama proisteklim iz UČK. Ovaj put će, međutim, to teško ići, jer su prevremeni izbori održani zbog dubokih podela među koalicionim partnerima, između ostalog, i zbog spora oko razgraničenja sa Crnom Gorom. LDK je odavno samo još bezbojna stranka čiji je zadatak da obezbedi većinu nekom drugom. Bez jasnijeg profila i jake ličnosti na čelu partije, ona neće moći da se nadoveže na slavna vremena kada je njen predvodnik bio Ibrahim Rugova.
Pravi pobednik izbora i trendseter jeste treći blok – Samoopredeljenje (Vetevendosja - VV). Radikalna opoziciona stranka i nekadašnji protestni pokret je sada gotovo udvostručio broj osvojenih glasova u odnosu na 2014. Reč je o partiji mladosti koja se protivi establišmentu, a odbija koaliciju sa pobednicima izbora, jer smatra da su najviši političari pobedničke koalicije korumpirani, kriminalni i da im je mesto iza rešetaka. Aljbin Kurti, osnivač i šef VV, u predizbornoj kampanji je prvi put demonstrativno vezao kravatu kako bi imidž izazivača nereda zamenio slikom političkog nosioca nade. Kurti jasno ukazuje na probleme kosovskog posleratnog društva i objavljuje rat korupciji i rođačkoj privredi.
No, i pored kravate, on je još uvek vuk u jagnjećoj koži. On zahteva da se glasa o daljem prisustvu međunarodnih misija na Kosovu, ali o mogućnosti pripajanja Albaniji. To su teme koje i u regionu i šire stvaraju zabrinutost. U repertoar VV spadaju i bojkot rada parlamenta i bacanje suzavca za vreme skupštinske sednice.
I „ratna koalicija“ i VV su na ulicama kosovskih gradova slavili svoj izborni uspeh samouvereno i euforično. Ta dva bloka će u narednom periodu da određuju sudbinu Kosova. Ostale stranke, pa i etničke manjine koje su u parlamentu zastupljene jer to propisuje kosovski ustav, imaće nevažnu ulogu.
Izazovi za političare na Kosovu su ogromni: katalog uslova za približavanje EU je dug, a cilj zvani liberalizacija viznog režima moći će da se ostvari samo u funkcionalnom okruženju. Međunarodna zajednica koja je na Kosovu prisutna u vidu jedne vojne (KFOR) i jedne civilne misije (Euleks) traži pre svega napredak suživota sa srpskom manjinom, u dijalogu sa Beogradom, u razgraničenju sa Crnom Gorom, u borbi protiv organizovanog kriminala. Ona je tu poslednjih godina prokockala veliki deo kredibiliteta i izgubila uticaj, između ostalog i zbog toga što perspektiva pristupa EU zajedno sa otvorenim statusnim pitanjima nije postala bolja.
To obe pomenute političke snage dobro znaju i uvek mogu da potpiruju strahove i nezadovoljstvo albanskog stanovništva. Pobednici na izborima Haradinaj i Kurti snose glavnu odgovornost za dalji mirni i demokratski razvoj Kosova.