Korona-virus zarazio svetsku privredu
5. februar 2020.
Epidemija korona-virusa u Kini se i dalje širi. Tamošnji stručnjaci veruju da bi mogla da dostigne vrhunac za deset do 14 dana. Oko 45 miliona ljudi u kineskoj provinciji Vuhan odsečeno je od sveta. Kako bi suzbila širenje virusa, vlada u Pekingu produžila je praznik, Kinesku novu godinu, i odložila početak rada berze.
A onda je, na otvaranju u ponedeljak, vrednost akcija pala. U utorak se ipak ponovo stabilizovala. Peking je, iz predostrožnosti, finansijskom sistemu dao neobično jaku injekciju od 156 milijardi evra kako bi održao stabilnost bankarskog sistema i domaćeg tržišta novca. Osim toga, smanjene su uvozne carine na robu, medicinski materijal i lekove važne u borbi protiv korona-virusa.
Ali do zatišja nije došlo samo na berzi. Zbog epidemije je opala i kineska potrošnja. Veliki događaji na prelazu godine su otkazani, turističke atrakcije i bioskopi zatvoreni. Ne radi ni 2.000 kafea Starbaks, zatvoreno je na stotine restorana Mekdonalds, 130 prodavnica modnog lanca Uniklo i svih 30 prodavaonica nameštaja Ikea.
Posebno je pogođen turizam. Nekoliko zemalja izdalo je upozorenja u kojima savetuje građanima da ne putuju u Kinu. Avio-kompanije obustavile su letove do Kine – na primer Lufthanza i njene podružnice Svis i Ostrijan erlajns otkazale su sve letove za Peking do 29. februara. Kineske vlasti pozvale su stanovništvo da odloži putovanja u inostranstvo, a zabranile su i grupna putovanja u zemlji.
Osim toga, većina fabrika i kancelarija ove sedmice će ostati zatvorene. Folksvagen, BMW, Volvo, Tojota ili Tesla – razni proizvođači automobila produžili su pauzu u svojim proizvodnim pogonima u Kini. Najveća kineska rafinerija smanjila je proizvodnju za oko 600.000 barela dnevno zbog smanjene potražnje za gorivom.
Pouke iz epidemije SARS-a
Kada je bolest pluća SARS pogodila Kinu pre 17 godina, došlo je do kraha na berzi. Najviše je stradala trgovina. Međutim, globalna ekonomija je sada mnogo povezanija, a kineska ekonomija još više je dobila na težini. U vreme SARS-a kineski udeo u svetskoj ekonomiji iznosio samo oko pet odsto, a danas je on veći od 16 procenata.
Kina je i važno izvozno tržište za nemačke firme i proizvode, i ujedno važna proizvodna destinacija za nemačke industrijske kompanije, često prva karika mnogih globalnih lanaca snabdevanja.
Ekonomski stručnjak nemačkog instituta Ifo Timo Volmershojzer veruje da će ekonomske posledice „biti veće nego u vreme epidemije SARS-a“. Tada je šestomesečna kriza koštala Kinu oko jedan odsto rasta bruto društvenog proizvoda.
To se tada nije odrazilo na nemačke brojke. „Ali otada je ekonomski značaj Kine porastao, broj zaraženih je sada veći, a kineska vlada reaguje mnogo žešće“, primećuje Volmershojzer.
Suviše rano za analizu
Mnogi stručnjaci smatraju da je prerano govoriti o razmerama ekonomskih posledica. Generalni direktor Nemačke privredne komore u Pekingu Jens Hildebrant za DW kaže: „Kina je imala sreću u nesreći, jer se u čitavoj zemlji nije radilo zbog praznika, sa izuzetkom turističke privredne grane. Sve fabrike zatvorene su tri do četiri nedelje.“
Kako će izbijanje korona-virusa uticati na zaposlenost i proizvodnju, znaće se za jednu do dve sedmice, s obzirom na to da je kineska vlada produžila praznike do drugog, a u nekim gradovima i do devetog februara ove godine, kaže Hildebrant.
Veliki deo radnika dolazi upravo iz regiona oko grada Vuhana, a on je gotovo u potpunosti u karantinu, podseća Hildebrant. Tek će se naredne sedmice znati koliko će se radnika vratiti u glavne proizvodne lokacije na širim područjima Šangaja, Pekinga i na jugu Kine, i u kojoj meri će korona-virus uticati na proizvodnju, a time i na međunarodne lance snabdevanja.
Pogođeni, ali ne i prekinuti lanci snabdevanja
„Za sada nema znakova potpunog prekida lanca snabdevanja, čak i ako bi privremeno moglo doći do kašnjenja“, kaže Gerhard Volf iz njemačkog Udruženja za veleprodaju, spoljnu trgovinu i uslužne delatnosti (BGA). Zato on poručuje: „Nema potrebe za panikom.“
Panike u nemačkim kompanijama za sada nema, potvrđuje i Hildebrant iz Nemačke privredne komore u Pekingu. „Trenutno je prilično mirno. Sastavljaju se planovi kako izaći na kraj s novonastalom situacijom.“
Nemački institut za ekonomska istraživanja (DIW) smatra da je „prerano da se rade ozbiljne analize ekonomskih posledica zbog korona-virusa“. Predsednik DIW Marsel Fračer kaže: „Ako se uspešno obuzda širenje virusa u Kini i svetu, onda bi ekonomski troškovi trebalo da budu ograničeni na kratkoročni pad proizvodnje u Kini.“
Međutim, ukoliko zaustavljanje proizvodnje u Kini potraje duže, međunarodni lanci nabavke bili bi pogođeni, upozorava Klaus-Jirgen Gern iz Kilskog instituta za svetsku ekonomiju. „Kina je kao liferant značajna za ostatak sveta.“
Duže mirovanje i zaustavljanje proizvodnje moglo bi da prekine lance snabdevanja u hemijskoj, automobilskoj, tekstilnoj i elektronskoj industriji, upozoravaju ekonomisti kompanije Alianz. Međunarodne kompanije više ne bi dobijale potrebne delove i morale bi pronaći druge dobavljače ili zatvoriti proizvodnju.
Kompanija koja je već pogođena je južnokorejski proizvođač automobila Hjundai. Uprava tog koncerna u utorak je najavila da će ove sedmice obustaviti kompletnu proizvodnju u Južnoj Koreji. Razlog: trenutno nedostaju kablovski snopovi za automobile koje Hjundai dobija iz Kine.