Korona-virus: Šta sada rade tajne službe?
17. mart 2020.
Nemački BND i SARS
Krajem 2002, prva pandemija na samom početku 21. veka, izbila je s teškim akutnim respiratornim sindromom (SARS), bliskim rođakom korona-virusa. Iz južne Kine, virus se proširio na globalizovani svet – usmrtivši oko 800 ljudi.
Međutim, vlada i Komunistička partija Kine u početku su sve držali u tajnosti. Kako je sada objavio nemački dnevnik Velt, nedeljama pre zvaničnih izveštaja, nemačka obaveštajna služba za inostranstvo BND, dostavila je informacije o SARS-u i o njegovom širenju saveznoj vladi u Berlinu i zdravstvenim vlastima Nemačke.
Prema informacijama iz bezbednosnih krugova, BND je presretala telefonske razgovore i radio komunikaciju kineske vlade. Nemački agenti su tako došli, ne samo do informacija o samoj bolesti, već i o početnoj strategiji kineske vlade za zataškavanje epidemije.
Američke obaveštajne agencije i korona
Slično se ponašaju američke obaveštajne agencije sada, kada se radi o korona-virusu: novinska agencija Rojters i Jahu njuz objavile su da nacionalni direktor obaveštajnih agencija SAD, koji je odgovoran za svih 17 američkih obaveštajnih agencija i koji obaveštava Belu kuću – prikuplja i analizira aktuelne podatke o poreklu, razvoju, širenju i kontroli korona-virusa.
Time se ne bavi samo CIA. Sjedinjene Države su jedna od retkih zemalja koja ima agenciju za špijuniranje u oblasti medicine i zdravstva – National Center for Medical Intelligence (NCMI), koja je pod nadležnošću vojne tajne službe DIA (Defense Intelligence Agency).
-svi DW-tekstovi o korona-virusu OVDE
Da bi prikupile informacije o korona-virusu – naveli su izvori – američke službe koriste širok spektar sredstava. Prosto rečeno, to znači da se relevantne informacije ne traže samo u zvaničnim izveštajima, medijima, na internetu ili društvenim mrežama. Koriste se svi obaveštajni instrumenti, od vazdušnih i satelitskih snimaka, do informanata, agenata i prisluškivanja.
Naravno, tajna je šta špijune posebno zanima. S obzirom na korona-virus, trebalo bi poći od toga da će SAD sve više koristiti kanale svojih tajnih službi, posebno u Kini ili Iranu. Od agenata u kineskom rukovodstvu ili doušnika u iranskom Ministarstvu zdravlja mogle bi sa zatražiti informacije o stvarnom broju zaraženih ili umrlih, nepoznatim kanalima širenja virusa ili strategijama za borbu protiv zaraze.
Kakva je korist od toga?
Špijunaža i tajne službe ne mogu da izleče koronu, niti da je spreče, ali onima koji donose odluke mogu da pruže bolje informacije i, u idealnom slučaju, omoguće im bolje donošenje odluka. Tako se može smanjiti neizvesnost, širenje bolesti može se bolje razumeti, a planovi i kapaciteti za sprovođenje mera u inostranstvu mogu se bolje proceniti.
I naravno, radi se i o proceni i priznavanju političke i ekonomske štete. To se takođe odnosi na rasprostranjene kampanje dezinformisanja i sve oštrije uzajamno optuživanje za izbijanje pandemije.
Dakle, u i ovoj krizi tajne službe rade upravo ono što uvek rade: pribavljaju informacije kojima niko drugi nema pristupa. To se posebno odnosi na zemlje kao što su Kina ili Iran, čijim se zvaničnim informacijama uglavnom ne veruje. A zatvaranja granica, policijski časovi i karantini koji se trenutno uvode širom sveta, zatvaraju zvanične ili otvorene kanale informacija i komunikacija. Tajne obaveštajne službe koje dobro funkcionišu tu mogu da pomognu.