Korona-vakcina samo za bogate?
30. april 2020.
Osamnaest meseci – to je vremenski okvir za život bez zaštitnih maski na licu, bez koeficijenata repordukcije i virusologa. Kada je reč o razvoju vakcine protiv korona-virusa, pojedini naučnici su veći optimisti. Drugi veruju da bi to još dugo moglo da potraje.
Ali jednoga dana će doći trenutak kada će željena vakcina biti gotova. Koja zemlja će vakcinu prva imati na raspolaganju? To se trenutno intenzivno razmatra, kaže za DW stručnjakinja za zdravstvena pitanja Ilona Kikbuš: „Trenutno nema međunarodnih pravila za fer raspodelu.“
-pročitajte još: U Nemačkoj odobrena prva klinička studija moguće vakcine
Glavni cilj – dobit
Trenutno je raspodela prepuštena tržišnoj snazi. „To nosi rizik da bi zapadna Evropa, Kanada, Japan i SAD mogli da budu dobro snabdeveni, jer mogu više da plate“, ocenjuje u razgovoru za DW stručnjak za zdravstvenu ekonomisju Jirgen Vazem. „To je problem koji se stalno pojavljuje u farmaceutskoj oblasti.“
Farmaceutska industrija odavno nije na dobrom glasu kada je reč o vakcinama. Već više puta smo imali situaciju da postoje problemi sa snabdevanjem vakcinama, za šta su odgovorne kompanije sa svojom politikom određivanja cena. „Ali to je veoma teško dokazati“, dodaje Vazem. Indirektna optužba: koncerni bi mogli namerno da izazovu nedostatak vakcina, kako bi za njih mogli da zatraže višu cenu.
Pojedine vakcine nikada nisu napravljene, jer za njih nije bilo dovoljno ekonomskog interesa. „Kada je reč o eboli, postavljena je bila osnova za vakcinu, ali ona nikada nije do kraja razvijena, jer nije obećavala veliku zaradu“, objašnjava Ilona Kikbuš, koja u Ženevi predaje na univerzitetskom Institutu za međunarodne studije i razvoj.
-pročitajte još: U potrazi za lekom i vakcinom, eksperimenti ohrabruju
Na pismeni upit upućen Savezu istraživačkih farmaceutskih kompanija (VfA), predsednik tog saveza Han Stojdel za DW odgovora: „Svima je jasno da samo zajedničkim snagama možemo da rešimo tu situaciju.“
Svetsko zdravlje u rukama kompanija
Jirgen Vazen, profesor Univerziteta Duizburg-Esen, vidi jasne prednosti u učešću privatnog sektora. „U tom slučaju imate mnoštvo konkurentskih inicijativa, od kojih će neke eventualno imati uspeh. Jer razvoj vakcine je veoma skup i rizičan.“
Prema trenutnom stanju stvari, dobrobit svetskog zdravlja u rukama je četiri velika proizvođača vakcina i nekoliko manjih biotehnoloških firmi (vidi grafiku). U svetu je nedavno pokrenuto oko 80 projekata za izradu vakcine. Većina predstavlja partnerstvo velikih farmaceutskih koncerna i manjih biotehnoloških kompanija. Tako recimo nemačka firma Biontek (BionTech) sarađuje sa američkim koncernom Fajfer (Pfizer). Više od desetine kandidata će verovatno ove godine krenuti sa kliničkim ispitivanjima ili su već počeli: glavni kandidati su iz Kine, SAD i Nemačke.
Nada je – globalna agencija za nabavke
U svetu se pokušava da se izbegne da stvari budu prepuštene tržišnoj snazi. Mnogima je loše od pomisli na probleme sa snabdevanjem i na astronomske cene. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš zato je vakcinu protiv Covida-19 proglasio za „javno dobro“.
I Angela Merkel tako misli – i priprema se za 4. maj. Više država, Evropska unija i Gejtsova fondacija tada će pokušati da sakupe više od osam milijardi evra za Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO). Od tog novca bi mogla da nastane globalna agencija za nabavku vakcina i lekova, objašnjava stručnjakinja za zdravstvena pitanja Ilona Kikbuš. „Agencija bi onda mogla pošteno da raspodeli vakcine prema unapred dogovorenom ključu“, kaže Kikbuš, inače i sama članica savetodavnog odbora SZO.
Tome žele da se priključe i mnoge kompanije. Predsednik vodećih nemačkih farmaceutskih kompanija u pisanoj izjavi za DW istakao je da će „medicinske inovacije protiv Kovida-19 biti dostupne širom sveta po pristupačnim uslovima“.
Pakt o riziku između kampanija i politike?
Ali i dalje je neizvesno kako će izgledati dogovor između država koje učestvuju u tome i industrije. Šef proizvođača vakcina „Sanofi Pasteur“, Dejvid Lou, još ranije je od politike zatražio „pakt o riziku“. „Potrebno nam je obećanje da će određene količine biti kupljene po određenoj ceni“, rekao je Lou za list „Frankfurter algemajne cajtung“.
I bez gotove vakcine bi trebalo pripremiti proizvodnju, samo tako će onda kapaciteti biti dovoljni za sve ljude. Troškovi i rizici su veliki. „Imamo i akcionare koji bi mogli da kažu: bolje se koncentrišite na nešto sigurnije“, kaže šef kompanije Sanofi.
Takav jedan pakt vezan za rizike je neuobičajen, smatra Ilona Kikbuš. „Omiljeni model farmaceutske industrije je da za razvoj vakcine na raspolaganju bude javni novac, kako bi mogli da se naprave različiti modeli cena, u zavisnosti od količine i specifičnosti zemalja.“
Sigurnost isporuke
Tek će se videće se kako će model na kraju da izgleda. Kao i kako će izgledati raspodela. Jer i dalje se ne zna da li će SAD podržati ideju glabalne agencije za nabavku. Vašington je otkazao učešće na konferenciji 4. maja. Američka vlada optužuje Svetsku zdravstvenu organizaciju da je previše naklonjena Kini.
Za razliku od EU, SAD već i imaju neku vrstu agencije za nabavku. Takozvana BARDA obavezuje kompanije da proizvode u SAD. Ona već sarađuje sa evropskim farmaceutskim koncernom Sanofi. Verovatno se radi o tome kako da se lekovi najpre obezbede za SAD.
Nemački ministar zdravlja Jens Špan već je naglasio koliko je važna proizvodnja u Evropi. „Samo ovde imamo visok nivo sigurnosti isporuke“, naglasio je Špan. S obzirom na tu predvidljivu trku, uticajni američki mecena Bil Gejts zalaže se za proizvodnju i u zemljama u razvoju. Jer ako se vakcina bude delila prema tržišnoj snazi, jasno je da će siromašne zemlje Afrike, Latinske Amerike ili Azije poslednje da je dobiju. „Mislim da je vrlo verovatno da pritom veliku ulogu igra to koliko su nacionalne ekonomije spremne da plate“, kaže ekonomista Jirgen.
Slično je bilo sa svinjskim gripom pre deset godina. „Bogate zemlje su tada kupile sve vakcine koje su bile na tržištu“, podseća Ilona Kikbuš.
Nacionalizam vakcinacije ili solidarnost
Kada se radi o životu i smrti, ideja međunarodne saradnje brzo se zaboravlja. To je moglo da se vidi tokom ove korona krize, kada je obustavljen izvoz medicinskih uređaja u Evropi i SAD. Nakon medicinskog nacionalizma sada postoji opasnost i od nacionalnizma vakcinacije, ocenjuje Kikbuš.
U Savezu istraživačkih farmaceutskih kompanija (VfA) smatraju da je duskusija o medicinskom nacionalizmu pogrešna. Iz iskustva sa prošlim epidemijama i pandemijama, izvedeni su jasni propisi. „Čim su vakcine spremne, prvo ih dobija medicinsko osoblje, pa rizične gripe, a zatim i ostatak stanovništva“, piše predsednik VfA Štojtel. On je uveren da će „mnogi zdravstveni sistemi sveta istovremeno ili sa malim vremenskim zakašnjenjem delovati po tom sistemu“.
I stručnjakinja za zdravstvena pitanja Kikbuš veruje da su svi svesni istorijske dimenzije zadatka. „Izazov je velik, ali ako zemlje i kompanije učestvuju, onda nije sve tako crno kao što na prvi pogled izgleda.“ Za svetsko zdravlje ostaje nada da je ipak ona u pravu.