Konzervativna do srži, kažu da je ljubazna
27. septembar 2020.
Ona je duboko religiozna protivnica abortusa – i uskoro bi mogla da postane sudija Vrhovnog suda Sjedinjenih Država, suda koji usmerava pravosuđe u toj zemlji. U pitanju je Ejmi Koni Beret koju je američki predsednik Donald Tramp u subotu nominovao da zameni nedavno preminulu liberalnu sudiju Rut Bejder Ginsburg.
Dok se liberalni deo SAD oprostio od Ginsburg kao od feminističke ikone, Beret je lice konzervativne Amerike. Njena nominacija će dodatno rasplamsati sukob kultura u zemlji. Jer, Beret nije samo protiv prava žena da same odluče da li će izneti trudnoću, već i protiv obaveznog zdravstvenog osiguranja za sve i homoseksualnog braka. Zalaže se za pravo na posedovanje oružja i tradicionalnu sliku porodice.
Kao profesorka prava na katoličkom Univerzitetu Notrdam, na jednom predavanju je rekla da je karijera u pravosuđu samo „sredstvo do cilja“, a da je cilj „izgradnja Carstva Božijeg“. Njeni kritičari ne propuštaju da podsete na ovu rečenicu.
Debatu je izazvala pre tri godine kada je, nominovana za sudiju Vrhovnog apelacionog suda, bila na saslušanju u Senatu. Jedna demokratska senatorka joj je prebacila da „dogma jako kuca u njoj“, na šta je Beret odvratila: „Ako me pitate da li ozbiljno shvatam svoju katoličku veru: da, shvatam je ozbiljno. Iako želim da naglasim da moja religijska pripadnost ili moja vera ne bi uticali na moje obaveze kao sudije.“
Rečenica demokratske senatorke – u originalu „The dogma lives loudly within you“ – postala je neuništiva reklama za Ejmi Koni Beret u konzervativnim krugovima. Rečenica je poput slogana štampana na majicama i šoljama za kafu.
Komšiluk i kolege je hvale
Beret živi ono u šta veruje. Sa porodicom živi u Saut Bendu, malom univerzitetskom mestu u Indijani. Ima sedmoro dece od kojih su dvoje usvojeni i potiču sa Haitija. Jedan sin ima Daunov sindrom. Ejmi Koni Beret ga navodno svakog jutra na leđima iznosi niz stepenice porodične kuće.
Kažu da je privatno beskrajno ljubazna osoba. Iako ima dosta posla, volonterski pomaže u školi u koju joj idu deca. Kolege je opisuju kao velikodušnu i gostoprimljivu. „Retko ko sa tim nivoom obrazovanja tako reaguje na obične ljude“, rekla je za Gardijan jedna socijalna radnica koja je poznaje.
Prema navodima medija, Beret u pripada karizmatskom pokretu „People of Praise“ u okviru katoličke crkve. U pitanju je konzervativni pokret koji se zalaže za tradicionalne uloge u porodici. Doduše, kao žena od karijere, sama Beret se baš ne uklapa u tu sliku.
Rođena je 1972. u Nju Orleansu kao najstarije od sedmoro dece. Završila je osnovne studije engleske književnosti, a zatim je studirala pravo na renomiranom univerzitetu Notrdam gde je predavala do 2017. godine. Svojevremeno je radila za pokojnog konzervativnog sudiju Vrhovnog suda Antonina Skaliju od kojeg je navodno preuzela pravne pozicije – da Ustav valja tumačiti doslovno, kao u vreme nastanka.
Potez sa trajnim posledicama
Tramp se i ranije pohvalno izjašnjavao o Beret. Nominacijom se nada jačanju podrške u konzervativnoj bazi pred izbore početkom novembra. Republikanci, koji imaju većinu u Senatu, nadaju se da bi Beret kao žena mogla da dobije podršku i nekih demokratskih senatorki.
Beret je već treća osoba koju Tramp šalje u Vrhovni sud nakon Nila Gorsača i Breta Kavana.
Ako bude potvrđena, Beret će pojačati većinu koju konzervativne sudije imaju u Vrhovnom sudu u odnosu na liberale – bilo bi onda šest na prema tri. Još veoma mlada za tako visoku poziciju u pravosuđu, Beret bi mogla da utiče na pravnu praksu SAD decenijama. Jer, sudije se biraju na doživotni mandat.