Kongres vezuje ruke Trampu
26. jul 2017.
Novi paket američkih sankcija cilja energetski sektor i druge ključne segmente ruske ekonomije, ali je nešto drugo privuklo pažnju: nove mere su takve da ograničavaju mogućnost Donalda Trampa da jednostrano ukine sankcije kao predsednik. Nije baš svakodnevna pojava da Republikanci i Demokrate u Kongresu postignu takav sporazum, ali su ga ovde postigli – u utorak je i Predstavnički dom usvojio novi paket sa 419 glasova za i svega tri protiv. Očekuje se da ga Senat potvrdi bez većih trzavica pre letnje pauze.
Bela kuća je, videvši koliko je sati, prikočila sa protivljenjem. Doduše, Tramp bi mogao da stavi veto na zakon, ali bi onda izvesno bio preglasan u Kongresu što bi bila svojevrsna blamaža. Trampovoj administraciji će preostati jedino da, ako naumi da promeni režim sankcija, piše obrazloženje Kongresu o kojem će senatori i kongresmeni moći da odluče u roku od 30 dana.
Tramp nema podršku baze oko Rusije
„Ovo je prilično jedinstven razvoj, kada se uzme u obzir kavi su obično odnosi grana vlasti u SAD“, kaže Džefri Anderson sa Univerziteta Džordžtaun. Pre samo nekoliko meseci teško je bilo zamisliti da bi Kongres – pre svega Predstavnički dom gde su mnogi iz republikanske većine Trampove pristalice – pristao da veže ruke svom predsedniku. „To je znak koliko je Tramp sputan čitavim ruskim pitanjem“, kaže Anderson.
Razlaz republikanskih predstavnika – koji odreda moraju da brinu o svom reizboru – i Trampa pokazuje još nešto, smatra Mark Lendler, profesor javne uprave na koledžu Smit. „Za razliku od drugih pitanja u kojima se Trampovi stavovi razlikuju od tvrdokornih konzervativnih politika – kao što su imigracija i slobodna trgovina – kod pitanja Rusije biračka baza Republikanaca nije na Trampovoj strani“, kaže on. „Zato su Republikanci u Kongresu slobodniji da se oko ovog pitanja izjasne suprotno Trampu.“
Ako su se prethodne tri runde sankcija protiv Rusije mogle videti kao reakcija na aneksiju Krima i mešanje Moskve u istočnoj Ukrajini, novi paket mera svakako se tumači kao znak nelagode Kongresa zbog navodne naklonosti Trampa prema ruskom kolegi Vladimiru Putinu te sumnjivih kontakata koje su dve strane imale u kampanji. Štaviše, izvorni predlog zakona pisan je zbog sankcija protiv Irana, a mere protiv Moskve su dodate kasnije, kako su na videlo izlazili novi podaci o susretu Trampovih bliskih saradnika i ruskih predstavnika tokom kampanje.
Problem za Evropu?
Kao da u zapećku ostaje drugi, možda i važniji aspekt: mere predviđaju moguće kazne za kompanije koje sarađuju sa Rusijom na izgradnji gasovoda. To bi moglo da pogodi brojne evropske firme i optereti partnerske transatlantske odnose. Jednim okom se već gleda ka projektu Severni tok 2 koji bi trebalo da dovodi ruski gas preko Baltika u EU. Nije čudo da su se Nemačka i Austrija usprotivile merama Kongresa.
„Paket sankcija u velikoj meri potencijalno izvozi žrtvovanje u Evropu i evropske kompanije“, kaže Andreson. „To će biti problem.“ Ranije sankcije protiv Rusije su uvek bile dogovorene sa vodećim članicama EU. „Partnerstvo Obame i Merkelove je bilo apsolutno centralno“, primećuje Anderson. Toga sa Trampom nema ni u tragovima.