Konferencija u Berlinu: korak ka miru u Libiji?

Diplomate na međunarodnoj konferenciji o Libiji ove sedmice u Berlinu, imaju za cilj da sastave koncept političkog napretka u toj ratom zahvaćenoj zemlji, da se ona pripremi za izbore koji će se održati u decembru i da razgovaraju o povlačenju stranih trupa i plaćenika.

Većina prisutnih – pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN, dakle SAD, Velika Britanija, Francuska, Rusija i Kina, kao i Italija, Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati, EU i UN – sastali su se još u januaru 2020. godine, u okviru prve međunarodne konferencije o Libiji. Domaćin je takođe bila i Nemačka.

Ovoga puta pridružiće im se i članovi novoformirane prelazne libijske vlade nacionalnog jedinstva (GNA) na čijem je čelu premijer Abdul Hamid Dbeibah. S obzirom na to da će samit biti na nivou ministara, premijer neće biti lično prisustan.

-pročitajte još: Deset godina od početka haosa u Libiji

Šta se promenilo u Libiji?

Politička situacija u Libiji značajno se promenila od prve mirovne konferencije u Berlinu početkom 2020. Primirje između Vlade nacionalnog jedinstva (GNA) sa sedištem u Tripoliju i Libijske nacionalne vojske (LNA) sa sedištem u Bengaziju, na čijem je čelu general Kalifa Haftar, preraslo je u oktobru u zvanični prekid vatre. To je otvorilo put za formiranje privremene vlade s premijerom Dbeibahom, a pod okriljem UN.

Nova, privremena vlada, izabrana u februaru, vodiće zemlju do izbora 24. decembra, kada bi Libijci trebalo da na slobodnim izborima izaberu sledeću administraciju. Do tada je vlada sa sedištem u Tripoliju odgovorna za pripremu izbora. Ona takođe ima za cilj ujedinjavanje podeljenih libijskih institucija i snaga bezbednosti, ali i obnovu ratom razorene zemlje.

Vlada premijera Dbeibaha zamenila je dve prethodne suparničke administracije – jednu sa sedištem na istoku, u Bengaziju, a drugu sa sedištem na zapadu, u Tripoliju. One su vladale tom zemljom bogatom naftom od 2014. godine.

Zemlje saveznice sa Tripolijem i GNA su Turska i Katar, dok u Bengaziju LNA pod vođstvom generala Kalife Haftara ima podršku Rusije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Egipta.

Uprkos stalnim borbama, do rešenje vojnim putem između zaraćenih GNA i LNA nikada nije došlo. Istovremeno, borbe su ostavile zemlju podeljenu i zarobljenu ratom.

Francuska za povlačenje stranih plaćenika

Iako su se mnogi drugi aspekti na terenu promenili od januara 2020, dva značajna rezultata prethodnog berlinskog samita o Libiji do sada nisu sprovedena, uprkos pozivima EU i UN: podržati embargo na oružje i povući strane trupe i plaćenike.

Prema nedavnim podacima UN, više od 20.000 stranih plaćenika i vojnog osoblja još uvek se nalazi u Libiji. To uključuje i borce iz Turske, Rusije, Sudana i Čada. Za sada se ne čini da te zemlje imaju da vrate te boraca u njihove matične zemlje niti da sprovedu embargo na oružje.

Jedan dodatni problem rešen je samo nekoliko dana uoči konferencije u Berlinu. „Značajni problem bio je taj što se Francuska borila s milicijama i plaćenicima na strani istočne Libije, a ostatak EU je bio na drugoj strani. Bila je to šizofrena situacija koja se može objasniti samo francuskim postkolonijalnim ekspanzionističkim interesima u severnoj Africi“, ocenjuje za DW Andreas Ditman, geograf sa nemačkog Univerziteta Gisen.

Predsednik Emanuel Makron više puta je odbacio optužbe za potajnu saradnju sa Haftarovim snagama. Sada se situacija promenila i EU od ovog meseca „govori jednim glasom i zajednički deluje kada je reč o Libiji“, tvrdi Ditman.

Francuski predsednik sastao se u junu u Parizu s libijskim premijerom. „Moramo zaustaviti svako strano uplitanje, što podrazumeva povlačenje svih stranih plaćenika sa libijskog tla: Rusa, Turaka, sirijskih plaćenika i svih ostalih“, rekao je nakon biolateralnih razgovora Makron.

U martu ove godine Francuska je, nakon sedam godina, ponovno otvorila svoju ambasadu u Tripoliju, što je znak podrške Vladi nacionalnog jedinstva. Makron je naglasio da je Francuska to dugovala Libiji i Libijcima za „decenije nereda“.

Francuske snage su 2011. pomogle u rušenju libijskog vlastrodršca Muamera el Gadafija, što je dovelo do decenije građanskog rata i haosa.

Libija – nema puno za reći

Tek će se videti šta će Nemačka kao posrednik da postigne. „U najkraćem, ono što nam je potrebno jeste međunarodni sporazum o tome šta bi Libija trebalo da bude u kontekstu međunarodne zajednice, a ne u kontekstu Libijaca“, kaže Sami Hamdi, generalni direktor londonskog trusta mozgova „Internešenal interest“. On smatra da Libija još nije dovoljno stabilna i nezavisna da bi mogla da sama oblikuje svoj dnevni red.

Izbori ili bez izbora?

Uoči konferencije u Berlinu, nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas reagovao je na glasine da bi prelazna vlada možda mogla odlučiti da ne održi izbore predviđene za decembar. To je problematično, jer je ta tema jedan od glavnih stubova konferencije.

Mas je međutim za list „Velt“ izjavio da je o tome razgovarao s premijerom. „Uverio me je da vrlo intenzivno rade na pripremi izbora“, rekao je Mas. „Razumemo da, nakon svega što se u prošlosti dogodilo u Libiji, nije tako lako organizovati izbore. Ali koliko god bilo teško, nemam utisak da moji libijski sagovornici žele to da odlože ili čak otkažu“, rekao je Mas.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu