Konferencija o obnovi – samit za hitnu pomoć Ukrajini

Napad izveden krajem maja na prodavnicu građevinskog materijala smeštenu u jednom stambenom naselju Harkova ima ciničnu simboliku: Rusija guši svaku nadu za obnovu već u začetku. Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova objavilo je na platformi Iks fotografije uništene prodavnice u kojoj su se obični ljudi, ali i zanatlije snabdevali materijalom za obnovu oštećenih stanova i manjih proizvodnih pogona.

Pa ipak, nemačka vlada i dalje pokušava građanima Ukrajine da pruži nadu u obnovu. Još od prošle godine pregovarači u Berlinu i Kijevu pripremaju „Konferenciju o obnovi Ukrajine 2024.“ koja će se održati 11. i 12. juna u nemačkoj prestonici. Očekuje se dolazak najmanje 1.500 gostiju iz zemalja-donatora, kao i iz same Ukrajine.

Međutim, masovno bombardovanje civilne infrastrukture, elektrana i toplana ruskim kliznim bombama koje traje od početka marta, povećava raskorak i jaz između ciljeva konferencije u Nemačkoj i onoga što je Ukrajini potrebno kao hitna pomoć.

Hitna pomoć za ukrajinsku energetsku infrastrukturu

Ukrajina trenutno može samo da „reaguje na razaranja“, kaže ekonomista Robert Kirhner za DW. On već 15 godina radi s konsultantskom agencijom Berlin Economics Kirchner, između ostalog i po nalogu nemačke vlade. Kirhner je najpoznatiji nemački ekonomski savetnik za Ukrajinu.

„Ono što je trenutno potrebno da učinimo jeste da podržimo Ukrajinu u održavanju energetskog snabdevanja, kritične infrastrukture, i istovremeno da obezbedimo da privreda funkcioniše koliko god je to moguće“, kaže Kirhner. Pritom se, napominje, u fokus mora staviti – energetski sektor.

Rusija je do sada uništila 90 odsto „fosilnih kapaciteta za proizvodnju struje“ energetske kompanije DETEK, objavila je nedavno ta firma ukrajinskog multimilijardera Rinata Ahmetova. Te elektrane pokrivaju 40 odsto snabdevanja Ukrajine električnom energijom.

Ukrajina mora da postavi prioritete u snabdevanju strujom

Istovremeno, ruski napadi kliznim bombama i dronovima u Ukrajini se nastavljaju. Neposredno pre ruskog napada na prodavnicu građevinskog materijala u Harkovu s najmanje 14 mrtvih, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski održao je u tom gradu sastanak „za pripremu snabdevanja strujom u periodu jesen-zima“.

Ukrajina ponovo mora da „raspoređuje“ električnu energiju, nakon kratkog perioda normalizacije krajem 2023. Ponovo mora da se odlučuje ko će i kada da dobije struju, a kada neće. „Kritična infrastruktura, bolnice, pogoni vojne industrije i preduzeća koja se bave zadacima mobilizacije, biće prioritetno snabdevana električnom energijom“, najavio je ukrajinski premijer Denis Šmihal nakon sastanka u Harkovu.

Katastrofalni izgledi za zimu

Stručnjak za Ukrajinu Kirhner strahuje da će do tada biti teško popraviti uništenu infrastrukturu za grejanje. On ističe da toplane u velikim ukrajinskim gradovima iz vremena pre raspada Sovjetskog Saveza u tome igraju veliku ulogu.

„Verovatno će biti problema s grejanjem tokom zime, jer je i ono u značajnoj meri uništeno“, kaže Kirhner. „To sada ne primećujemo, jer to ne predstavlja problem leti. Međutim, to može da postane ogroman problem zimi. A ako to ne bude rešeno, onda bismo mogli da imamo nove talase izbeglica.“

Već tokom poslednje ruske ofanzive severoistočno od Harkova, više od 11.000 Ukrajinaca moralo je da se da u bekstvo kako bi spasili svoje živote. Satelitski snimci pokazuju desetine leševa u selima koja su nedavno zauzeli ruski vojnici.

„Bolje je ni ne misliti šta će se dogoditi kada se sistem otpadnih voda u velikom gradu uruši. Sada bi trebalo pripremiti planove za vanredne situacije“, kaže ekonomski i energetski ekspert Kirhner uoči konferencije o obnovi Ukrajine u Berlinu.

„Inicijativa za stručnu radnu snagu“ pri obnovi Ukrajine

Nemački organizatori konferencije su se u stvari nadali da će tokom dva dana u Berlinu postaviti velike smernice za obnovu Ukrajine nakon okončanja rata. Pod naslovom „Ljudske dimenzije“ trebalo bi da se razgovara o „socijalnom unapređenju i ljudskom kapitalu za budućnost Ukrajine“.

Takođe, pitanje kako mobilisati privatni kapital za obnovu nalazi se visoko na agendi nemačke ministarke razvoja Svenje Šulce čije Ministarstvo i organizuje konferenciju zajedno s nemačkim Ministarstvom spoljnih poslova. Šulce se zalaže za „međunarodnu inicijativu za stručnu radnu snagu za Ukrajinu“. Ona je to jasno dala do znanja krajem aprila u Berlinu.

„Znanje kako obnoviti elektroenergetske mreže oni ne mogu da unište“, rekla je nemačka ministarka, osvrćući se tako na neprekidne ruske napade na civilnu infrastrukturu kliznim bombama.

Nema odgovora na nemačku inicijativu za slanje dodatnih sistema Patriot

Takođe, tokom pripremne konferencije za obuku Ukrajinaca u Berlinu, ukrajinski ambasador Oleksij Makejev hitno je od 50 zemalja-donatora predvođenih SAD zatražio veću pomoć u protivvazdušnoj odbrani. Njegovoj zemlji je potrebno „najmanje sedam novih sistema Patriot“, rekao je Makejev.

Infrastruktura koja je uspešno zaštićena zapadnim protivvazdušnim sistemima, ne mora ponovo da se obnavlja. Međutim, po tom pitanju već mesecima zapinje između Kijeva i zapadnih zemalja-donatora.

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok i ministar obrane Boris Pistorijus uputili su zajednički apel NATO-partnerima da pošalju više PVO-sistema u Ukrajinu kako bi zaštitili veće gradove poput Harkova. Nemačka je prednjačila tražeći da se Ukrajini isporuči dodatni antiraketni sistem Patriot.

Troškovi obnove rastu svakodnevno

Neposredno pre ruskog napada na stambeno područje u Harkovu i tamošnju prodavnicu građevinskog materijala, nemački ministar odbrane Pistorijus pokazao je da je po tom pitanju gotovo bespomoćan. Na margini posete NATO-članici Letoniji koja se graniči s Rusijom, novinarka ga je pitala zašto još uvek druge zemlje u EU oklevaju da pomognu Ukrajini s više PVO-sistema? „Nemam pojma“, rekao je Pistorijus. „Nemam pojma zašto oklevaju.“

Međutim, krajem prošlog meseca (27.5.2024.) su 24 od 32 članice NATO na skupu u Sofiji izdale saopštenje u kojem se obavezuju da će u „ime demokratije pružiti podršku Ukrajini svim mogućim sredstvima“. To znači da 24 zemalja zapadne alijanse planira da se više ne protiviti upotrebi zapadnog naoružanja na legitimne vojne ciljeve u Rusiji.

„Vreme je da se razmisli o ukidanju ograničenja u korišćenju naoružanja sa Zapada na vojne ciljeve u Rusiji“, rekao je tada i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg. „Glavni cilj NATO nije da vodi rat, nego da ga spreči“, dodao je on na otvaranju parlamentarne skupštine NATO u Sofiji. Britanski predstavnici su u Sofiji istakli da „nema smisla ne upotrebljavati rakete protiv Rusije dok ona napada Kijev“. „Moramo priznati da Ukrajina u ovom trenutku gubi rat. Mi ne možemo više da joj govorimo da ne sme da ispaljuje rakete na Rusiju, dok ruske snage svoje rakete ispaljuju na Kijev“, rekao je britanski predstavnik bugarskoj novinskoj agenciji.

Tako će i velika konferencija o obnovi Ukrajine u naredna dva dana verovatno biti zasenjena glavnim pitanjem: kako Ukrajina može uspešno da se brani od ruskih napada iz vazduha? Za ekonomistu Roberta Kirhnera jedno je jasno: „Napadi se nastavljaju, uništavanje se nastavlja. To znači da troškovi obnove postaju sve veći. Povećavaju se u svakom trenutku, pa i sada dok mi ovde o tome razgovaramo.“

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku