1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
DruštvoNemačka

Nemačka: frustrirani muslimani, borba protiv antisemitizma

23. novembar 2023.

Nemačka vlada insistira na jasnim rečima predstavnika muslimana protiv mržnje prema Jevrejima. Da li je to u vreme TikToka dovoljno?

https://p.dw.com/p/4ZMHk
Nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer obraća se učesnicima Konferencije o islamu u Berlinu 21. novembra
Nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer obraća se učesnicima Konferencije o islamu u Berlinu 21. novembraFoto: Christian Ditsch/epd-bild/picture alliance

Nemačka ministarka unutrašnjih poslova bila je veoma temeljna. Islamske zajednice i udruženja u Nemačkoj moraju „glasno i jasno da govore protiv antisemitizma“, zahtevala je Nensi Fezer (SPD) na Nemačkoj konferenciji o islamu (DIK). To, kako je rekla, takođe uključuje i osudu „strašnih Hamasovih terorističkih napada na Izrael“.

Fezer je na početku susreta govorila dobrih 25 minuta. I kao retko ko od njenih prethodnika na mestu ministra od osnivanja Islamske konferencije 2006, ona je podigla očekivanja i zahteve od predstavnika muslimana.

„I mržnja prema muslimanima“

Ministarka je govorila mnogo duže od četvrt sata pre nego što je rekla: „Mi takođe imamo problem s antimuslimanskim raspoloženjem u Nemačkoj.“ Optužbe za antisemitizam, upozorila je, ne bi smele da se koriste za promovisanje antimuslimanskih osećanja. Čitava dva dana trajanja konferencije obeležila je tema „Socijalni mir i demokratska kohezija: borba protiv antisemitizma i muslimanofobije u vremenima društvenih podela“.

Na demonstracijama protiv Izraela u Minhenu plakat: „Od reke do mora Palestina će biti slobodna!“ – to stručnjaci ocenjuju kao antisemitsku poruku, jer implicira da država Izrael neće postojati
Na demonstracijama protiv Izraela u Minhenu plakat: „Od reke do mora Palestina će biti slobodna!“ – to stručnjaci ocenjuju kao antisemitsku poruku, jer implicira da država Izrael neće postojatiFoto: Sachelle Babbar/Zuma/picture alliance

Raspoloženje u društvu u Nemačkoj i Evropi promenilo se od 7. oktobra i najgoreg terora protiv Jevreja još od Holokausta. Jevreji u Nemačkoj prijavljuju da ih vređaju i da se boje, ima napada na sinagoge ili jevrejske zajednice, a na demonstracijama se uzvikuju i antisemitski slogani. I nemačka politika koja poput mantre ponavlja „Nikad više!“, pokušava tome da se suprotstavi. Političari u Nemačkoj čine „islam“ odgovornijim za poduzimanje mera protiv mržnje prema Jevrejima.

I to je oblikovalo konferenciju. Ministarstvo unutrašnjih poslova na konferenciju nije pozvalo Centralni savet muslimana, kod kojeg, prema Ministarstvu, verovatno nedostaje stroža distanca prema šiitskim radikalima. A nije pozvalo ni Udruženje džamija Ditib, lojalno turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu, koji je Hamas opisao kao „oslobodilačku organizaciju“, a Izrael kao „terorističku državu“ i koje zavisi od turskog verskog autoriteta Dijanet, koje je trenutno antisemitski nastrojeno.

Učesnike Nemačke islamske konferencije odabralo je Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova
Učesnike Nemačke islamske konferencije odabralo je Savezno ministarstvo unutrašnjih poslovaFoto: Christian Ditsch/epd-bild/picture alliance

Fezer u svom govoru nije spominjala Centralni svate i njegovo neučešće. S druge strane, o Ditibu je dva puta govorila izrazito kritički, a jednom je eksplicitno imenovala udruženje iz kojeg su stizale „uznemirujuće izjave“. No, istovremeno je spomenula da je njeno Ministarstvo „lansiralo“ sporazum s Dijanetom i Ditibom o obuci imama u Nemačkoj. Potrebni smo jedni drugima, uprkos svim kritikama, rekla je ministarka.

Kritika ministarke Fezer

Drugog dana konferencije, kada su politički govornici već odavno otišli, a redovi učesnika više nisu bili puni, iza zatvorenih vrata je ključalo. Prema informacijama DW, na radionicama, na kojima predstavnici medija nisu smeli da učestvuju, izrečene su kritike na račun ministarkinog govora. Učesnici su izjavili da se osećaju „kao školarci“ i da im nedostaje razumevanje za njihov dugogodišnji rad. Govor ministarke doživljen je kao „učiteljski“. I pre bilo kakve prilike za kritički komentar, odnosno pre prvog pitanja iz sale, ministarka je, kako su rekli, ubrzo nakon govora otišla.

Burhan Kesici, predsednik Islamskog saveta SR Nemačke
Burhan Kesici, predsednik Islamskog saveta SR NemačkeFoto: Abdulhamid Hosbas/Anadolu Agency/picture alliance

Jedna od osoba koja je takođe otvoreno formulisala svoju kritiku je Burhan Kesici, predsedavajući Islamskom savetu za Saveznu Republiku Nemačku. Kesici za DW kaže da mu se sviđa „ideja da se uz antisemitizam tretira i tema neprijateljstva prema muslimanima“. „Ali, videli smo da je antisemitizam zauzeo više prostora“, dodaje. Pri tom se, kako kaže, mnogi odavno žale na antimuslimanski rasizam. „Bilo bi bolje da je barem dobio jednaku težinu“, rekao je Kesici.

On svoju kritiku obrazlaže ovako: u zemlji, a van Berlin-Nojkelna i drugih izrazito muslimanskih okruga, muslimani su, kaže, nesigurni. Nedavno je bio u Hanoveru. „Vrlo obrazovani ljudi, svi sa završenim fakultetom, pitaju se da li bi trebalo da ostanu u Nemačkoj ili da emigriraju. Pitaju se jer su zabrinuti, jer su uplašeni pretnjama ili napadima na džamije, kaže. A to su, kako dodaje, ljudi koji su u trećoj ili četvrtoj generaciji u Nemačkoj.

Brošure o temama Islamske konferencije
Brošure o temama Islamske konferencijeFoto: Christian Ditsch/epd-bild/picture alliance

Simbol da se tema promenila u svetlu aktuelnih zbivanja bio je i informativni pult ispred konferencijske sale. Tu je bio izveštaj na skoro 400 stranica, pod naslovom „Mržnja prema muslimanima – nemački bilans“, objavljen u junu 2023. godine. Od tada su se pogođeni, ali i stručnjaci, pripremali za konferenciju o islamu – dok Hamas nije počinio teroristički napad. Onda je došao rat na Bliskom istoku, pa onda protesti i antisemitizam na nemačkim ulicama.

Možda je izveštaj koji je dugo nastajao i bio naučno potkrepljen, takođe bio dokaz da su danas u pitanju druga, daleko temeljnija pitanja. Drugog dana Islamska konferencija ponovo je dobila svoju dinamiku. Omar Kuntih, predsedavajući Saveza malikitskih kongregacija u Nemačkoj, koji uključuje oko 120 džamijskih zajednica u zemlji koje praktikuju tradicionalni islam, sedeo je na podijumu.

Mržnja i bes na internetu

„Ovde se nešto sprema“, rekao je on, misleći na kontroverze u nekim zajednicama. Ali, Kuntih se nije dugo zadržavao na prosuđivanju imama. „Sadašnja generacija ima virtuelnu zajednicu“, rekao je. Slike koje se tamo pojavljuju imaju trenutni efekat, izazivajući mržnju i bes. „Imam u džamiji dopire do 300, možda i 400 vernika. Imam na internetu dopire do desetina hiljada“, rekao je predsednik udruženja i dodao da kontranarativa – nema. „To ugrožava društveni mir u Nemačkoj.“ Islamska konferencija se, naglašava, sada održava u vremenu TikToka.

O tome su govorili i drugi govornici, akteri vaspitno-obrazovnog rada. Problemi su tek počeli na društvenim mrežama, rekla je tako Debora Šnabel, direktorka obrazovnog centra „Ana Frank“ i upozorila: „Nemamo odgovore. Premalo je ulaganja u tu oblast, a ta dinamika je brza. Sada moramo brzo da pokrenemo ofanzivu.“

Stručnjak za ekstremizam Ahmed Mansur bio je još oštriji u svom upozorenju i posebno prozvao Saveznu agenciju za građansko obrazovanje: „Ako sada ne krenemo u ofanzivu na društvenim mrežama, ako tamo ne pokažemo svoje lice, onda će radikali da pobede. Moramo da delujemo, inače gubimo“, rekao je, naglasivši da se izazov odnosi na čitavu Evropu. Mansur je naveo i konkretne korake: medijska pismenost kao obavezni predmet u svakoj školi, digitalni rad s mladima. „Potreban je kontranarativ. I ljudi koji se suprotstavljaju lažnim vestima.“

Bilo da je reč o antisemitizmu ili neprijateljstvu prema muslimanima – to upozorenje vredi za sve izazove. U svakom slučaju, Fezer i nemačka konferencija o islamu žele da se u idućoj godini „još snažnije pozabave antisemitizmom među muslimanima“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.