Konačno vraćanje oduzete imovine?

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić navodi da je predmet vraćanja sva imovina koja je oduzeta posle Drugog svetskog rata: od nekretnina, preko preduzeća, pokretnih stvari, do poljoprivrednog i građevinskog zemljišta.

“Zainteresovani građani, po nekim procenama njih oko 150.000, imaće dve godine od momenta stupanja na snagu ovog zakona da podnesu zahtev za povraćaj imovine”, naveo je Đelić.

Zakon dolazi, neke nepravde ostaju?

Ipak, brojne nepravde nanesene građanima Srbije verovatno neće biti ispravljene. Zamenica pokrajinskog ombudsmana Eva Vukašinović ističe da nije jasno zašto je 1945. godina odabrana kao početna za vraćanje imovine. „Nije mi poznato iz kog razloga su stavili taj datum, jer su određene kategorije stanovništva ostale bez prava na podnošenje ovog zahteva, mislim prvenstveno na članove jevrejske zajednice, a bilo je slučajeva oduzimanja imovine i od pripadnika mađarske nacionalne manjine pre ovog datuma. Tako da je datum nepravično postavljen”, ocenjuje Eva Vukašinović.

Kako je predviđeno, vlasnicima i njihovim naslednicima biće vraćena imovina koja im je oduzeta, a u slučaju da to nije moguće neće biti davana imovina u zamenu, već finansijsko obeštećenje za koje su predviđene dve milijarde evra. Koordinator Mreže za restituciju Mile Antić kaže da bi izostanak zamenske restitucije mogao obesmisliti čitav proces. „Na taj način bi se mogla obesmisliti restitucija i svesti se na minimum vraćanja imovine u natur,i a dominantno na obeštećenje. A to je nešto što treba izbeći”, smatra Antić.

Opasnost od tajkunizacije

Pravni ekspert Dragomir Jankov vidi i skrivenu želju vlasti da se kroz zakon o vraćanju zemljišta legalizuje sprega političkih i ekonomskih elita, kroz stvaranje ogromnih zemljišnih poseda, takozvanih latifundija. „Sada neki pojedinci u Vojvodini poseduju 20.000 hektara. Po mom saznanju, nekadašnji čuveni bogataši kao što su bili Dunđerski, imali su po pet, sedam pa i manje hiljada jutara zemljišta. Najbogatiji bački zemljodržac bio je Rudolf Kotek Mlađi, koji je posedovao 22.000 jutara, što je polovina od 20.000 hektara. A danas tih od 20, 15, 10... hiljada hektara ima dosta”, navodi Jankov.

On smatra da to može da dovede do ozbiljnog socijalnog raslojavanja. „Mi ćemo početi da ličimo na Latinsku Ameriku. Na rubovima tih latifundija ostaće neka sela naseljena besplatnom agrarnom sirotinjom bez zemlje”, ocenjuje Jankov.

Nacrt zakona o vraćanju imovine doživeo je mnogo primedbi tokom javne rasprave. „Mislim da skoro na svaki član zakona imamo primedbu,” kaže Eva Vukašinović. Ostaje da se vidi šta će od primedbi usvojiti Vlada Srbije i kakav će Predlog zakona dostaviti Skupštini Srbije. Iako sve nepravde sigurno neće biti ispravljene, moguće je da će Srbija stranim investitorima poslati poruku da je zemlja u koju se može ulagati i u koju može da dođe čist strani kapital.

Prve odluke o vraćanju imovine u naturi planirane su u 2012. godini, dok će se obveznice izdavati počev od 2015. godine. Naknade štete usled izgubljene dobiti zbog nemogućnosti korišćenja imovine neće biti.

Autor: Dinko Gruhonjić, Novi Sad
Odg. urednik: Jakov Leon