To je proteklih dana već bilo nagovešteno: govorilo se o užurbanoj diplomatiji, o mnogim direktnim razgovorima, na primer, između nemačkog ministra spoljnih poslova Zigmara Gabrijela i njegovog turskog kolege Mevluta Čavušoglua. A sada se saznalo da je bilo i direktnih razgovora sa turskim predsednikom Erdoganom. Juče je u Berlinu bio turski premijer Binali Jildirim i razgovarao sa kancelarkom Angelom Merkel. U intervjuu za nemačku televiziju, Jildirim je rekao nešto što čoveka ostavlja bez reči: da želi da Judžel bude oslobođen! - A turska vlada je pri tome naložila njegovo hapšenje i držala ga u pritvoru bez optužnice.
- pročitajte još: Novinari na meti
No, za početak, preovladava radost – Deniz Judžel, za kojeg su se godinu dana zalagale hiljade kolega, prijatelja i sledbenika u Turskoj i Nemačkoj, slobodan je čovek. Državno tužilaštvo za njega traži 18 godina zatvora, ali to što ga je sud oslobodio, govori za sebe. Nadajmo se.
Turska je preterala
Razlog tome sigurno nije što se turski predsednik Redžep Tajip Erdogan opametio i što sada hoće posebno da se stara o ljudskim pravima. I sigurno se ne radi ni o pobedi pravne države; ovo je politički akt, baš kao što je to bilo i hapšenje pre 12 meseci. Izgleda da je Turska shvatila da je proteklih meseci uletela u previše konflikata. A probleme, osim sa Nemačkom, ima i sa mnogim drugim zemljama, pa i sa SAD, partnerom u NATO, zbog napada na Kurde u Siriji.
Hapšenje Deniza Judžela po optužbom da podržava teroriste, najviše je opteretilo nemačko-turski odnos, i to kao da je sada regulisano. Ali, treba podsetiti da se u turskim zatvorima još uvek nalazi više nemačkih građana – takođe pod nejasnim optužbama.
Gabrijelova poslednja šansa?
Najvažnija poruka – osim slobode za nevinog Judžela – možda je ova: moć autokrate Erdogana ima granice – u svakom slučaju u odnosima sa inostranstvom. Zato bi bilo važno da nemačka vlada sada ne pređe tek tako na dnevni red u odnosima sa Ankarom. Posle neuspelog puča u Turskoj sredinom 2016, sve se promenilo: stanje ljudskih prava u Turskoj je loše, članstvo u Evropskoj uniji je gotovo isključeno. Zato Berlin mora biti i dalje uzdržan prema Turskoj, pogotovo kada je reč o poslovima sa oružjem. U tamne strane nastojanja da Judžel bude pušten na slobodu spada i to što je Zigmar Gabrijel pokušao da to poveže i sa mogućim poslovima oko oružja.
I pored toga, sloboda za Judžela je uspeh diplomatije Ministarstva spoljnih poslova i njegovog šefa – Zigmara Gabrijela, kojeg u njegovoj SPD više niko ne podržava i koji zato nema šanse da ostane najviši nemački diplomata u novom izdanju velike koalicije. Doduše, dosad je bilo tako. Posle uspeha sa Judželom rastu šanse da se to promeni.