Kompjuter koji nepogrešivo otkriva bolesti
18. februar 2019.
Ko radi taj i greši. Ali u nekim oblastima greške su opasne i mogu koštati života. U medicini, na primer, pogrešna dijagnoza može biti fatalna – stoga naučnici uveliko rade na tome da stopa grešaka u budućnosti bude bitno smanjena i to uz pomoć veštačke inteligencije (VI).
Iako su mnogi iskusni lekari kritični prema upotrebi VI u bolnicama i praktičnoj medicini, naučnici u laboratorijama širom sveta neprestano istražuju mogućnosti primene ove tehnologije, čiji je dijapazon iznenađujuće raznolik.
Prepoznajte na vreme bolesti koje će naslediti vaša deca
Sredinom februara 2019. godine, istraživanje kineskih naučnika izazvalo je senzaciju. Lekari su uz pomoć veštačke inteligencije proučili bolesničke kartone 1,362 milona dece i adolescenata starosne dobi do 18 godina. Obrađeno je više od 100 miliona podataka. Pokazalo se da je VI u stanju da identifikuje pacijente, koji moraju hitno na lečenje. Veštačka inteligencija to očigledno može da ustanovi bolje od neiskusnih doktora.
Takođe, tehnologija bi mogla da ukaže na retke ili teško prepoznatljive nasledne bolesti, koje porodični lekari često ne prepoznaju, spoznaja je do koje su došli naučnici sa Medicinskog fakulteta Guandžou i objavili je u časopisu „Nature Medicine". Reč je o grupi doktora okupljenih oko čuvenog profesora i eksperta za genetiku Kang-Čanga.
Ljudski dah sadrži mnoge supstance koje se mogu koristiti za otkrivanje različitih bolesti. Ali ljudski nos nije dovoljno osetljiv da u potpunosti sagleda stotine jedinjenja u dahu. Britanski istraživači su razvili tehnologiju vođenu veštačkom inteligencijom, koja radi bolje od ljudskog nosa.
Disanje pacijenta se detektuje različitim senzorima. Na osnovu toga računar izračunava 3D grafiku koristeći veštačku inteligenciju. Tako određeni molekuli u dahu pokazuju da pacijent ima rak.
Senzori to rano mogu prepoznati i naprosto su žedni znanja. Čuvajući informacije o pacijenatima i upoređujući ih sa medicinskim nalazima, računari mogu da postave sve preciznije dijagnoze.
Percepcija bola
Gde boli? To je standardno pitanje prilikom posete lekaru. Ali, nije uvek lako precizno locirati bol ili je prikladno opisati lekaru. Na primer, deci ili pacijentima s demencijom je vrlo teško pravilno opisati i locirati svoj subjektivni osećaj bola. Veštačka inteligencija bi trebala pomoći i u automatskom lociranju i razotkrivanju bola.
To funkcioniše ovako: senzori visoke rezolucije mere kako pacijent fizički reaguje na stimulans bola. Uz pomoć reakcija kože, mišića, disanja i konačno cirkulacije kompjuter izračunava subjektivno iskustvo bola.
Dijagnostikovanje genetskih bolesti kompjuterskim očitavanjem lica
Druga aplikacija za rano otkrivanje bolesti je očitavanje lica. Veštačka inteligencija je osmišljena da pomogne lekarima da identifikuju retke genetske poremećaje kod dece i to preciznim biometričkim merenjem lica. Izmereni podaci se upoređuju sa informacijama od ranije, sačuvnim u banci podataka dotičnog pacijenta, koja obuhvata specifične, genetske predispozicije. Neke retke genetske bolesti mogu biti prepoznate na osnovu oblika glave ili položaja očiju.
Rano prepoznati rizike
Veštačka inteligencija ne može da zameni doktora ali je od velike pomoći- posebno u dijagnostici raka kože. Jedna studija je pokazala da je „istrenirana" mašina, u čiji kompjuter su pohranjene brojne slike veoma opasnih tipova raka kože, u puno manjem obimu može da previdi opasne melanome nego iskusni dermatolozi.
U međuvremenu se veštačka inteligencija koristi i u gastroenterologiji. Na primer, kada treba efikasnije detektovati da li je potrebno ukloniti polipe u sluznici creva.
Zamena za psihoterapeuta?
Ako vam je potreban termin kod psihoterapeuta, morate biti strpljivi. Veštačka inteligencija bi u fazi čekanja mogla privremeno da zameni psihijatra ili psihoterapeuta.
Tehnika se zasniva na kognitivnoj teoriji ponašanja: Pacijenti, koji pokazuju simptome depresije, mogu komunicirati s chatbot-om, kojim upravlja vještačka inteligencija. Mašina tako pita pacijenta kako se oseća, daje savete o tome na koji način treba pristupati svojim problemima i dostupna je za razgovore 24 sata dnevno. Jedna studija, koju su sproveli američki studenti, pokazuju povlačenje depresije kod pacijenata koji su redovno koristili chatbot.