Kome treba Benon?
29. septembar 2018.
Ko u Americi odleti sa položaja, može da se dočeka na meko. Sistem fondacija i zadužbina je razvijen, te onaj ko je ostao bez posla u samom vrhu vlasti može da sakupi novac od bogatih sponzora i nastavi svoj politički rad samostalno. Tim putem očito ide i Stiv Benon, bivši glavni strateg američkog predsednika Donalda Trampa.
On je letos skrenuo pažnju javnosti na sebe kada je najavio da osnivanjem fondacije „Pokret“ u Briselu želi da se umeša u evropsku politiku. Prošlog vikenda je Benon viđen u Italiji, a u ponedeljak se sreo sa češkim predsednikom Milošem Zemanom. Moguće je da bi trebalo da njegova veština uticaja na birače putem društvenih mreža stigne u Evropu.
Naime, Stiv Benon je bio zamenik predsednika upravnog odbora firme „Kembridž analitika“ pre nego što je preuzeo šefovsko mesto u predsedničkoj kampanji Donalda Trampa. Posle posete partijskom kongresu italijanske nacionalističke partije „Braća Italije“, evropski mediji su navodili njegovu nameru da proprati izbore za Evropski parlament 2019.
U Briselu je registrovana fondacija „Pokret“ (The Movement), ali desni populisti koji vladaju u istočnoevropskim zemljama je i ne spominju. To nije tema ni u Češkoj, ni u Poljskoj i Slovačkoj, pa čak ni u Mađarskoj.
Tako je bilo do Benonove posete Pragu pre neki dan. Tamo se on sastao sa nemačkim političarem češkog porekla iz redova desnih populista Alternative za Nemačku (AfD). Zajedničke fotografije na društvenim mrežama govore o tome da je namera bila da se dospe u medije.
Od samita u Helsinkiju, gde su se susreli američki predsednik Donald Tramp i ruski predsednik Vladimir Putin, izgleda da se desničari u istočnoevropskim zemljama, pre svega u Poljskoj, distanciraju od svojih istomišljenika u SAD. Mnogi Poljaci su sumnjičavi prema zbližavanju američke desnice i Putina.
Vladajuća stranka u Poljskoj „Pravo i pravda“ Jaroslava Kačinjskog tradicionalno je skeptična prema Moskvi. Mađarski premijer Viktor Orban želi zbližavanje sa evropskim desničarima kao što su Francuskinja Marin Lepen ili italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini.
20.000 evra za Benonov govor
Benonova pomoć bi tu mogla biti samo na smetnji. Moguće je da su njegove veze sa Budimpeštom mnogo slabije nego što se misli. Osoba od Orbanovog poverenja, Marija Šmit, Benonova je veza u Budimpešti. Ona je na čelu muzeja koji se zove „Kuća terora“, a koji tematizuje komunističke zločine u Mađarskoj i Istočnoj Evropi. Benon je bio pozvan na jednu konferenciju u maju koja je u toj instituciji održana pod nazivom „Budućnost Evrope“.
Po budimpeštanskim kuloarima se govorka da je njegov govor na konferenciji koštao 20.000 evra. To su pare mađarskih poreskih obveznika. Prema nekim izvorima, Benonova veza sa Mađarskom počiva na poznanstvu sa bivšim asistentom Donalda Trampa koji se zove Sebastijan Gorka. On je američki državljanin britansko-mađarskog porekla. Na konzervativnom televizijskom kanalu Foks njuz on se stalno pojavljuje kao analitičar za bezbednost. Bio je deo Trampovog izbornog tima zajedno sa Benonom, a potom je dobio posao u Beloj kući koji je ubrzo izgubio.
„Pokret“ zvanično nije osnovao Benon, već belgijski advokat i političar Mišel Modrikamen. On zastupa desničarsku stranku „Parti populer“ koja je aktivna širom zemlje, ali glasove crpi pre svega iz pokrajine Valonije gde se govori francuski. Modrikamen tvrdi da je on tražio kontakt sa Benonom i Trampovim timom koji je pripremao ulazak novog predsednika u Belu kuću.
Belgijski političar je, kako kaže, u jednom pismu predložio da bi „Pokret“ trebalo da postane aktivan širom sveta. „Tada nisu reagovali“, kaže Modrikamen.
Tek ovog leta ga je navodno oslovio Najdžel Faraž koji je inicirao izlazak Britanije iz EU. Prema rečima belgijskog političara, usledio je ručak u Londonu na kojem je bio i Stiv Benon. Posle toga je Benon najavio osnivanje fondacije, što su preneli svi svetski mediji. Cilj „Pokreta“ je, prema Belgijancu, da obavi koordinaciju i povezivanje populističkih pokreta kako bi se razvile zajedničke pozicije.
Prvo Evropa, pa celi svet?
Najpre će se Fondacija usredsrediti na Evropu, ali će možda posle toga biti aktivna širom sveta. Belgijski pravnik i desničar navodi Izrael, Indiju, Australiju, latinoameričke zemlje i Japan. Donatore će tražiti i u Americi i na drugim mestima. Na konferenciji za medije u junu rečeno je da je uzor Fond za otvoreno društvo Džordža Soroša. „Pokret“ bi podržao nacionalističke protivnike Soroševe liberalne fondacije.
Nije jasno da li postoje donatori koji su spremni da izdvoje sredstva za „Pokret“. Benonovo pojavljivanje u Pragu moglo bi se shvatiti kao pokušaj da skrene medijsku pažnju i tako dođe do potencijalnih donatora.
No, drugi desničar je posebno aktivan ovih dana. Mađarski premijer Viktor Orban je poslanike Evropskog parlamenta koji su zahtevali pokretanje postupka oduzimanja prava glasa Mađarskoj zbog kršenja principa pravne države častio pogrdnim izrazima, tvrdeći da su to sve „laži i izmišljotine“.
Orban tvrdi da Mađarsku kažnjavaju samo zato što ne želi da primi migrante. Tako je mađarski premijer na mnogo većoj bini nego Stiv Benon propagirao svoju ideju „iliberalnog" društava.