„Kome pripada Jadransko more?“
30. mart 2017.„Kome pripada Jadransko more?“ – to pitanje je ujedno i naslov članka novinara Karl-Petera Švarca u listu Frankfurter algemajne cajtung o pristupu Crne Gore NATO-savezu. Senat SAD je ratifikovao protokol o tom pristupu. „Glasanje važi kao test ponašanja Amerike u odnosu na agresivno ponašanje Rusije na Balkanu [...] Otkako je Crna Gora u junu 2006. napustila državnu zajednicu sa Srbijom, zemlja sa 620.000 stanovnika se kreće prema NATO i EU. No, narod je podeljen. Jaka manjina žali zbog raskida sa Srbijom i nije se pomirila sa nezavisnošću. Autoritarni stil rukovođenja ranijeg, dugogodišnjeg, premijera Mila Đukanovića, kao i politička korupcija i podrivanje institucija organizovanim kriminalom, nude opoziciji dovoljno povoda za napade.“
„Otkako je Đukanović u maju prošle godine potpisao protokol o pristupu NATO, ta tema je zasenila sve ostale unutrašnjepolitičke teme. Opozicija zna da vlada nema podršku većina građana. Jedna anketa od decembra pokazala je da je samo nešto manje od 40 odsto ispitanih za pristup Zapadnoj alijansi. Za vreme intervencije NATO protiv Jugoslavije u kosovskom ratu 1999, Crna Gora je više puta bombardovana, a bilo je i civilnih žrtava. Već i zbog toga, mnogi Crnogorci ne žele pristup Alijansi.“
„Što se više približava datum pristupa, intenzivnija su i ruska nastojanja da se vlada destabilizuje i na vlast dovede Demokratski front – koalicija proruskih partija. Pod vođstvom Rusa Viktora Zaplatina u crnogorskom lučkom gradu Kotoru su se konstituisali „Balkanski kozaci“, paravojna jedinica motorciklista iz sastava „Noćnih vukova“ kao i bivših dobrovoljaca u ratovima u Bosni, na Krimu i u Istočnoj Ukrajini. 16. oktobra su održani parlamentarni izbori. U predizbornoj noći, policija je uhapsila 20-oricu Srba koji su nameravali da preuzmu vlast uz pomoć proruskih snaga. Ta vest je najpre primljena sa velikom skepsom; opozicija je optužila vladu da je iz predizborno-taktičkih razloga inscenirala pokušaj puča. Nekoliko dana kasnije, baš je srpski premijer Aleksandar Vučić potvrdio da ima dokaze za takvu zaveru. Crnogorsko državno tužilaštvo je iznosilo sve više indicija, oslanjajući se pre svega na iskaze dvojice osumnjičenih za učešće u pokušaju puča koji su bili krunski svedoci- obojica su navela da su ih zavrbovali ruski agenti.“
„Balkan spada u prioritete ruske spoljne politike. Moskva najpre nije mogla da profitira od raspada Jugoslavije, jer su se države bivše Jugoslavije listom orijentisale prema Zapadu. Razočaranje zbog taktike odugovlačenja kojoj je pribegla EU i sve veće napetosti u regionu otvaraju Rusiji nove šanse. U Srbiji i Republici Srpskoj, srpskom delu Bosne i Hercegovine, kao i u Makedoniji, ruski uticaj posebno brzo raste.“ Autor u nastavku objašnjava da bi Rusija, ukoliko bi joj uspelo da spreči pristup Crne Gore NATO-savezu, dobila veliku zonu uticaja koja seže do jadranskog mora. On podseća da je Moskva 2013. već tražila dozvolu da u Kotoru puni svoje ratne brodove gorivom i da ih tu tehnički održava: „No, ta molba je odbijena“.
Prljava i nemilosrdna kampanja
U berlinskom dnevniku Tagescajtung autor Andrej Ivanji piše o predizbornoj kampanji pred predsedničke izbore u Srbiji kao „prljavoj i nemilosrdnoj“. „Kada je Vučić najavio svoju kandidaturu, gotovo glajhšaltovani srpski mediji su otvorili unakrsnu vatru na dvojicu – od ukupno deset opozicionih – kandidata s najvećim izgledima: bivšeg zaštitnika građana Sašu Jankovića i bivšeg ministra spoljnih poslova Srbije i predsedavajućeg Generalne skupštine UN Vuka Jeremića. Jankovića optužuju da je ubio jednog svog prijatelja, a Jeremića dovode u vezu sa do danas nerasvetljenim ubistvom dvojice vojnika. Jedan visoki funkcioner Vučićeve Srpske napredne stranke (SNS) čak je optužio gđu Jeremić, bivšu novinarku, da upravlja narko-kartelom.“
„Vučićeva odluka da se kandiduje za funkciju predsednika, koji ima slična ovlašćenja kao i u Nemačkoj, magazin Vreme objašnjava njegovom nezasitom željom da vlada, i piše da bi on, u slučaju pobede na izborima, za premijera postavio neku svoju marionetu i uveo predsednički sistem.“
Priredio: Saša Bojić