Kome ovo koristi?
7. septembar 2018.
Predsednici Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Hašim Tači došli su na zakazani sastanak u okviru dijaloga o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa, ali iako su bili u istoj zgradi, razgovori dve strane su se, kao u vreme najvećih sukoba, vodili samo preko posrednika odnosno šefice EU diplomatije Federike Mogerini.
”Najmanje tri puta se visoka predstavnica sastajala odvojeno sa jednom i sa drugom stranom i prenoslila međusobne stavove kako o sporazumu o normalizaciji tako i o najavljenoj poseti Vučića Kosovu”, rečno je za DW u diplomatskim izvorima Evropske službe za spoljne poslove, EEAS.
Tako se razgovori - od kojih je bilo mnogo očekivanja u evropskim krugovima, a posle intenziviranja pitanja razgraničenja kao mogućeg rešenja za kosovski čvor - nisu ni dogodili.
Na pitanje da li se radi o koraku unazad u celokupnom procesu dijaloga, iz EU poručuju da je ”očigledno da ima problema”, ali da su i uvereni u ”opredeljnost Vučića i Tačija da nastave proces” koji bi vodio dogovoru o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
”Sva pitanja su bila na stolu. Jasno je da ima još mnogo posla da se uradi. Rad se nastavlja”, zaključila je portparolaka Evropske komisije Maja Kocijančić.
EU najavljuje da će do nastavka dijaloga Vučića i Tačija dođi već u narednim danima, pre kraja septembra. Brisel istovremeno ne želi da odgovori na pitanje da li je ovaj sastanak umesto očekivanog ”istorijskog proboja” napravio ”istorijski neuspeh”.
”Gazivode” najnoviji kamen spoticanja Beograda i Prištine
Do dizanja tenzija između Beograda i Prištine došlo je, kao mnogo puta do sad, neposredno pred zakazani sastanak u Briselu. Ovoga puta u pitanje je dovedena poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Kosovu, odnosno obilazak hidroelektrane Gazivode. Rešavanje pitanja imovine ”Gazivoda” jedna od strateški najvažnijih i još nerešenih tema briselskih razgovora.
Prištinska strana je čak zapretila hapšenjem predsednika Srbije u slučaju neodobrene posete hidroelektrani. Beograd je na to odgovorio prekidom komunikacija sa svim bezbednosnim strukturama na Kosovu uključujući i KFOR.
Šef diplomatije Kosova Bedžet Pacoli danas u Briselu je poručio da je srpski predsednik ”uvek dobrodošao na Kosovo”, ali da prethodno mora da ”objasni zašto želi da poseti Gazivode.”
”Mi ne znamo razlog zašto mora da ide tamo, tamo nema naroda, nema nikoga, samo nekoliko radnika“, poručio je Pacoli zaključivši da je u pitanju ”provokacija”.
Beograd odgovara da se u uslovima ”pretnjii, ucena i pritisaka” ne mogu voditi razgovori sa predstavnicima kosovskih vlasti.
„Sve to nas je dovelo u situaciju da danas nema ni najmanje uslova da se sa predstavnicima Prištine razgovara. Nakon svih gadosti koje su uradili, ne želimo da ih vidimo“, poručio je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije Marko Đurić.
Delegacija Beograda se nakon bilateralnih sastanka sa Federikom Mogerini vratila u Srbiju, gde će se odlučivati o mogućem održavanju ili otkazivanju posete predsednika Vučića Srbima koji žive na Kosovu.
Namerna opstrukcija ili loša osnova za normalizaciju
Zvaničnici Srbije kažu da ne znaju kako će dijalog sa predstavnicima Kosova posle ovoga biti nastavljen. EU je nije odgovarala na optužbe Beograda da nije obezbedila uslove za normalne razgovore - već je samo poručila da u dijalogu ”ima teškoća”, ali da se ”rad nastavlja”.
Za predsednika Kosova Hašima Tačija nema ni reči o opstrukciji dijaloga već kaže da se nastavlja ”normalan tok rada”. „Ono o čemu smo se Vučić i ja dogovorili jeste da nastavimo na projektu mira i sigurnosti u regionu. Svako od nas ima svoju brzinu i svoj put i ja to poštujem. Do postizanja sporazuma može proteći izvesno vreme, ali mi ćemo napredovati u tom smeru”, kaže Tači.
Iz EU kažu da se postizanje konačnog dogovora između Beograda i Prištine očekuje u narednih šest meseci, a potpisivanje prvanoobavezujućeg sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa do leta sledeće godine. Samo par dana pred odbijanje razgovora srpskog predsednika sa predsednikom Kosova, Federika Mogerini je poručila da je ”dogovor Vučića i Tačija realan u narednim mesecima”.
Pitanje koje se sad postavlja glasi: Da li Beograd i Priština, čiji su odnosi naizgled i dalje nestabilni i na ”staklenim nogama”, mogu da garantuju postizanje bilo kakvog održivog rešenja u cilju sveobuhvatne normalizacije?
Sa druge strane, gotovo indentičan scenario dizanja tenzija na terenu između dve strane, neposredno pre ili posle sastanaka u Briselu, postavlja i pitanje moguće namerne opstrukcije celog procesa. U tom smislu nameće se i sledeće pitanje: Ko od takve opstrukcije ima koristi?
Sigurno je da od stalnih tenzija najmanje koristi i mira ima narod, i srpski i albanski, u čije ime i za čiju dobrobit se u Briselu pregovara.