Kome koristi napad u Istanbulu?

Turska već godinama nije bila tako potresena kao nakon oveeksplozije na veoma prometnoj istanbulskoj ulici Istiklal. Najmanje šest osoba je poginulo, 81 je ranjena. Sećanje građana na 2015. i 2016. još uvek je veoma živo. Tada je u nekih pet meseci izvedena čitava serija terorističkih napada u više gradova Turske u kojima je poginulo ukupno 862 ljudi. Ti napadi su e dogodili u vreme dvaju izbora za parlament i pokušaja vojnog udara.

Tada su ti napadi išli na ruku vladajućoj Erdoganovoj stranci AKP, jer, kako su utvrdila tadašnja ispitivanja javnog mnjenja, ona je zbog toga uspela da povrati naklonost birača. A u Turskoj se za sedam meseci opet izlazi na birališta – i gle, misle neki, opet je eksplodirala bomba.

Na ulici na kojoj se dogodio napad okačene su stotine turskih zastava kako bi se pokazalo nacionalno jedinstvo u borbi protiv terorizma. Ali, tursko društvo duboko je podeljeno i na izborima 18. juna sledeće godine za Erdogana bi moglo da bude tesno. Prema ispitivanju agencije „Jonejlem“, 58 odsto upitanih odgovorilo je da „nipošto“ neće da glasa za Erdogana.

Prst na obaraču cenzure

I nije samo napad uplašio građane Turske, već i to kako državne institucije reaguju. Neposredno nakon napada državni savet za radio i televiziju proglasilo je zabranu „širenja straha i panike“. Smesta su ograničene i društvene mreže, a mediji su smeli da prenose samo zvanična saopštenja.

Takva cenzura samo je još više povećala strah i paniku, a prema mišljenju nekih turskih analitičara, tako nešto bi moglo da se dogodi i na dan parlamentarnih izbora. Faruk Čajir je advokat koji zastupa udruženje alternativnih informatičkih tehnologija. On upozorava da u Turskoj više ne postoji nekakav zakon koji bi tako nešto nedvosmisleno zabranjivao. I Mehmet Šafak Sari, stručnjak za komunikacije, ukazuje da se zabranom i ograničavanjem protoka informacija kroz društvene mreže zapravo neminovno „ljude teraju u strah i paniku“. „Ljudi će reći: ako mi je isključena društvena mreža, to sigurno znači da se nešto užasno dogodilo. Zamislite da takvih šest, sedam sati straha kakvog smo sada imali, doživimo i uveče nakon izbora.“

I Kurdi i oni koji podržavaju Kurde

Za zvaničnu Ankaru nema ni najmanje sumnje ko je krivac: žena koja se optužuje da je podmetnula bombu uhapšena je iste noći nakon napada, a u međuvremenu je privedeno i više od četrdeset osoba koje su joj navodno pomagale. Ona je u Tursku ilegalno došla iz kurdskog područja Sirije, a istražiocima je priznala da je napad organizovala Jedinica narodne zaštite (YPG) Kurda u Siriji i da ju je za napad obučila Radnička partija Kurdistana (PKK).

Za Ankaru je PKK krivac za apsolutno sve probleme i u Turskoj se niko ne obazire na tvrdnju PKK da s tim napadom nemaju nikakve veze – u terorističkim napadima pre sedam godina je inače bilo drugačije i to su oni tada proglašavali za legalnu borbu za prava Kurda.

Turski ministar unutrašnjih poslova Sulejman Sojlu ujedno optužuje i Sjedinjene Američke Države i kaže da Turska „odbija izraz saučešća“ američke ambasade, jer može da se „diskutuje“ o tome da li je država čiji Senat šalje novac u Kobane – provincijski centar kurdskih područja na zapadu Sirije – „dobar saveznik“ Turske. Vačington doduše PKK takođe smatra terorističkom organizacijom, ali zaista pomaže YPG u njegovoj borbi protiv tzv. „Islamske države“. Isto tako, upravo je podrška kurdskoj Jedinici narodne zaštite najveća zamerka Ankare Švedskoj i Finskoj u njenom protivljenju ulasku tih država u NATO.

Tenkovima i protiv inflacije

U turskoj javnosti raspravlja se i o tome da li će ovaj najnoviji bombaški napad u Istanbulu biti povod za novu vojnu intervenciju Turske u susednoj Siriji protiv tamošnjih Kurda. To se zapravo već duže vreme najavljuje, a Berkaj Mandiraci iz „!Međunarodne krizne grupe“ podseća da je Erdogan još pre nekoliko meseci više puta najavljivao da bi Turci „jedne noći iznenada mogli da dođu“ na sever Sirije. U tom slučaju ta vojna intervencija bi turskoj vladi poslužila i kao argument građanima da nešto čini za njihovu bezbednost.

Vojna intervencija i krizno raspoloženje nakon terorističkog napada, Erdoganovoj vladi može da posluži i da građanima odvrati pažnju od već duboke ekonomske krize. Slično je bilo i pre nekoliko godina. Napad će odvratiti i turiste, a inflacija u Turskoj je i zvanično već preko 85 odsto. Ekonomski stručnjaci smatraju da je realan pad vrednosti turske lire još mnogo veći – i da turska vlada nije u stanju da učini ništa da se inflacija u najskorije doba ne pretvori u hiperinflaciju.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.