Koliko su sigurni Jevreji u Nemačkoj?
23. januar 2019.„Jesmo li bezbedni?“ Pitanje Andrasa Kaina, predsednika lože Raul Valenberg, koja pripada međunarodnom jevrejskom udruženju „Bnei Brit“, ostalo je bez odgovora. Berlin je, kao je Kain rekao za DW, i dalje „najveća jevrejska zajednica u Nemačkoj“, ali“antisemitizam se uvrežio i to u središtu društva“.
Kada je Udruženje pre 18 godina poslednji put održavalo svoj evropski kogres u Berlinu, stiglo mu je više anonimnih antisemitskih pisama. Danas takve poruke stižu i to potpisane imenom. Tome su očito doprinele i društvene mreže.
Kongres „Bnei Brita“ održava se samo nekoliko stotina metara od nekadašnjeg centra udruženja u Berlinu. Dvadesetih godina je bilo 100 loža u Nemačkoj, a centrala je bila u ulici Klajstštrase. Kasnije se u tu zgradu uselio Gestapo.
Feliks Klajn, „opunomoćenik za jevrejski život u Nemačkoj i borbu protiv antisemitizma“, potvrdio je Kainove reči. On je rekao da u Nemačkoj ponovo ima napada na jevrejske ustanove – pored drugih formi antisemitizma. U 2017. godini je bilo tri incidenta dnevno.
Klajn je najavio da će nemačka vlada kao deo strategije borbe proti takvih pojava etablirati „sistem osmatranja i izveštavanja“ kako bi takvi slučajevi postali vidljiviji. Uz to bi trebalo da se formira i državna komisija koja zaseda dvaput godišnje.
Cilj tih inicijativa je da se nađu načini da se, na primer, poboljša obrazovni rad u školama. No, temu bi treblo uvrstiti i u obuku policajaca. „Antisemitizam nije jevrejski problem, već problem čitavog društva“, objašnjava Kain.
Antisemitizam sleva i zdesna
Jedna od diskusija na kongresu ticala se i pitanja koji je antisemitizam najopasniji – onaj koji dolazi sleva, zdesna ili, pak, muslimanski? I dok je opunomoćenik Kain kritikovao tu debatu kao beskorisnu. istoričar Mihael Volfson je upozorio na opasnosti koje nastaju kada se na stvar ne gleda diferencirano. Tek posle realistične analize može se doći do korektne terapije, kaže Volfson.
On je prezentirao brojke prema kojima su u Evropi antisemitski stavovi posebno izraženi među muslimanima. Drugi učesnici kongresa su, pak, kao najčešće vinovnike antisemitizma pominjali desničarske ekstremiste i populiste.
Izraelski ambasador Džeremi Isaharof rekao je da stranka AfD predstavlja novu opasnost, jer, kako kaže, među nekim članovima te stranke postoji „nostalgičan stav“ prema nacionalsocijalizmu. I zato on ne održava kontakte sa političarima te stranke.
Opunomoćenik Kain je ostao pri svom stavu da ne želi da stvara nekakvu hijerarhiju i da je suprotstavljanje antisemitizmu deo integracionog rada sa svim migrantima. A Mihael Volfson pledira za uspravno držanje – većinskom društvu, kako je rekao, Jevreji treba da pristupe sa porukom: „Evo nas – mi smo Jevreji“. Naposletku, nemačkom društvu su Jevreji potrebni kao „dobro obrazovani, tolerantni i integrisani ljudi“. A za bezbednost je, konstatuje, nadležna nemačka država.