Koliko su opasni policijski elektrošokeri?
7. avgust 2019.
„To je bilo pet užasnih sekundi“, opisuje nam jedan berlinski policajac trenutak kada je dobrovoljno isprobao efekat oružja koje će da nosi. Dve male elektrode zabiju se u kožu ili odeću i kroz njih poteče 50.000 volti. „Boli kao užasan grč“. Jednostavno, dodaje inspektor, ne možete više da kontrolišete mišiće i padate na zemlju.
Tomas Šliken je policijski instruktor iz nemačke pokrajine Porajnje Palatinat. I sam je dobrovoljno na sebi isprobao kako funkcioniše elektrošoker: „Na lestvici boli od jedan do deset, to je devet, možda i deset“. Nakon par sekundi bol popusti, ali Šliken kaže da to više nikad ne želi da isproba: „Meni je bilo dosta“.
Nemački policajci želeli su da isprobaju elektrošokere, jer ih sve više njih nosi u patrole. On doduše košta oko 1.400 evra, ali američki proizvođač, firma „Akson“, tvrdi da je to investicija koja se isplati. Na kraju krajeva, elektrošoker može da spasi život, pogotovo ako je jedina alternativa upotreba vatrenog oružja. Štaviše, tvrdi proizvođač: čak i palica je opasnija od elektrošokera.
Pištolj je problem, ali elektrošoker je gadan...
U to veruje i sve više pokrajinskih ministara unutrašnjih poslova u Nemačkoj: neke pokrajine već su počele da ih upotrebljavaju, u nekima traje probni period, a sve ostale pažljivo prate kakva su iskustva. Naizgled, taj aparat zaista popunjava prazninu između spreja sa suzavcem i drastične mere potezanja pištolja.
Jedan policajac kaže DW-novinaru da je dovoljno već i da se policajac pojavi s tim crno-žutim šokerom za pojasom, pa da se situacija smiri. Pištolja se, naime, retko ko boji, jer se zna policajci moraju dobro da objasne zašto su ga uopšte potegli ili čak ispalili hitac. Ali elektrošoker... „Mnogi ljudi su na Jutjubu videli kakav je efekat elektrošokera, pa ne žele to i sami da dožive“, kaže nam taj policajac.
Stručnjaci međutim upozoravaju da, ako nose elektrošoker, i policajci skloniji da upotrebe to „bezopasno“ oružje. Ali ono je u stvari daleko od toga da je bezopasno: sredinom januara u gradiću Primasensu na jugu Nemačke jedan psihički poremećen muškarac trebalo je da prisilno bude odveden na lečenje. Ali opirao se nogama i rukama pa su ga policajci „pecnuli“ elektrošokerom. S užasnom posledicom: 56-godišnji bolesnik nije se oporavio i preminuo je na hitnom odeljenju obližnje bolnice.
Na stotine, možda hiljade žrtava...
Čak i za ovo kratko vreme to nije jedini smrtni slučaj u Nemačkoj: jedan takođe psihički bolesnik u Frankfurtu preminuo je nakon što su policajci na njemu upotrebili elektrošoker, a još dva smrtna slučaja dogodila su se u Bavarskoj, pa onda i u Hesenu. U ovoj drugoj pokrajini, u tamošnjem pokrajinskom parlamentu, može se čuti zahtev da policajci ne upotrebljavaju elektrošokere sve dok se „nedvosmisleno ne utvrdi“ da li je to oružje krivo za smrt.
Američki proizvođač „Akson“, koji ima i svoje predstavništvo u Frankfurtu, spremno priznaje za DW da upotreba elektrošokera „nije bezopasna“ i da je u poslednjih četvrt veka, otkako je razvijen taj tip policijske opreme, bilo „26 smrtnih slučajeva zbog pada ili od posledica vatre“. Elektrode, naime, mogu da izazovu i vatru na odeći žrtve. S druge strane, proizvođač ne može da garantuje da pogođeni neće da padne na zemlju tako da izgubi život. „Akson“ pritom nijednom ne spominje mogućnost da bi neko mogao da umre jer mu je srce otkazalo zbog strujnog udara.
To je ipak istražila novinska agencija Rojters: ona je utvrdila da je u SAD u proteklih dvadesetak godina najmanje hiljadu ljudi izgubilo život nakon što su bili izloženi elektrošokeru. U 153 slučaja on se nesumnjivo može smatrati kao uzrok ili neposredni povod smrti, što dokazuju i obdukcije žrtava i sudski sporovi koji su kasnije vođeni. Ta novinska agencija isto tako je utvrdila da se proizvođač veoma trudi da zataška takve „sumnjive“ smrti. S obzirom na to da već po prirodi posla ima dobre odnose s policijskim snagama, zataškavanje je u interesu i policije, pa tako zajednički pokušavaju i da rezultate obdukcije „zamute“ kako ona ne bi jasno ukazala na uzrok smrti od električnog udara.
Holandski policajci su „isprobavali"
Nemački kardiolog Tomas Deneke objašnjava nam da načelno i kod zdrave osobe, takav strujni udar ne bi trebalo da ima kobne posledice. Ali ako je neko slabog srca ili uzima određene lekove – ili narkotike, što je čest slučaj kod „mušterija“ policije – onda bi to moglo da bude opasno.
Nemački policajci se šalju na višednevni kurs pre nego što smeju da uzmu elektrošoker u ruke. Na tom kursu ih upozoravaju da on ne sme da se koristi „protiv očigledno srčanih bolesnika, trudnica ili dece mlađe od 14 godina“, objašnjava policijski instruktor Tomas Šilken. Ali i dodaje: „Ja sam policajac, a ne lekar“. Kako on može da zna da li je neko „očigledno srčani bolesnik“? Službenik pred sobom ima agresivnu osobu koju mora da umiri i često uopšte ne zna da li je uzeo nekakav narkotik koji već opterećuje njegov krvotok.
Ipak, nemački policajci znaju šta se događalo u Holandiji kada je tamo 2017. počelo sa isprobavanjem tog novog oružja. Izgleda da su se tamošnjim policajcima toliko svideli elektrošokeri da su počeli masovno da ga koriste. Oglasilo se čak i povereništvo za ljudska prava Ujedinjenih nacija koje je Holandiju optužilo za mučenje osumnjičenih. Amnesti internešenal je izveštavao da su holandski policajci znali da „malo pecnu“ čak i ljude koji su već imali lisice na rukama ili bili u zatvorskoj ćeliji. Mnogi policajci su „eksperimentisali“ i tek nakon što je uvedena obuka za korišćenje te opreme, pao je broj slučajeva korišćenja elektrošokera.
Na srcu „nigde ne piše“
Nemački policajci su od početka bili upozoreni da paze šta rade, tako da je na primer policija grada-pokrajine Berlina otkako je opremljena elektrošokerima, dakle od februara 2017. pa do kraja raspoloživih statistika u aprilu 2019. taj aparat upotrebila ukupno tri puta! Dva puta su ga potegnuli protiv osoba koje su želele da počine samoubistvo, a u jednom slučaju je to bilo „porodično nasilje“.
Isto tako, ni nemački političari, ni tužilaštvo nipošto ne žele da budu optuženi da su pomogli da se „počisti pod tepih“ smrt nekog građanina koju je uzrokovala oprema američkog proizvođača elektrošokera. U slučaju sumnjive smrti u Bavarskoj, državno tužilaštvo Nirnberga zadužilo je čak četiri nezavisne lekarske komisije kako bi se nepobitno utvrdio uzrok smrti.
Ali i kardiolog Tomas Deneke sleže ramenima na te pokušaje transparentnosti. Da, u obdukciji se vidi da li je neka osoba preminula od srčanog udara, ali da li je taj srčani udar uzrokovan dugotrajnim korišćenjem droga, slabim srcem ili elektrošokerom – to, kaže lekar, „na srcu pokojnika nigde ne piše.“