Koliko su opasni islamisti?

Dvojica muškaraca nameravala su da cijanidom i ricinom da ubiju „veći broj ljudi“, sumnja državno tužilaštvo u Diseldorfu. Policija međutim nije pronašla nikakav materijal za pravljenje bombi kod muškaraca uhapšenih 8. januara 2023. u Kastrop-Raukselu u nemačkoj pokrajini Severnoj Rajni-Vestfaliji.

Bez obzira na to, braća stara 32 i 25 godina poreklom iz Irana ostaju u pritvoru. Uprkos neuspešnim pretresima stanova i garaža, istražitelji i dalje pretpostavljaju da su osumnjičeni za terorizam, koji su u Nemačku došli 2015, hteli da nabave cijanid i ricin.

Opasan otrov: ricin

Na prvi pogled, slučaj liči na dobro isplaniran teroristički plan, sličan onom koji je otkriven u Kelnu u junu 2018: optuženi je u svom stanu čuvao velike količine ricina, a dve godine kasnije osuđen je na deset godina zatvora zbog pripremanja teškog nasilnog čina opasnog po državu.

Najteži religiozno motivisani napad u Nemačkoj dogodio se u decembru 2016. godine kada je islamista Anis Amri uleteo kamionom na berlinski božićni vašar. U napadu je poginulo dvanaest osoba.

Prema rečima nemačke ministarke unutrašnjih poslova Nensi Fezer, opasnost od novih napada i dalje je velika: „Naši organi bezbednosti zato očekuju pripreme za napad u svakom trenutku.“

Služba za zaštitu ustava upozorava na usamljene počinioce

Ako se pogleda unazad i podseti na ono što je rekao predsednik Službe za zaštitu ustavnog poretka Tomas Haldenvang kada je u junu 2022. predstavio svoj godišnji izveštaj, to onda zvuči gotovo kao proročanstvo: „Situacijom posebno dominiraju male grupe i počinioci koji deluju sami, koji su pridobijeni i radikalizovani internet-propagandom“. Čini se da muškarci koji su sada uhapšeni takođe odgovaraju tom profilu.

Prema rečima ministarke unutrašnjih poslova, u Nemačkoj je od 2000. sprečen 21 napad islamista. Bez podrške stranih tajnih službi, posebno onih iz SAD, taj uspeh bi teško bio moguć. Ekspert za islamizam i terorizam Gido Štajnberg iz berlinske Fondacije za nauku i politiku (SVP) došao je do tog zaključka u studiji koju je naručila Fondacija Konrad Adenauer.

Odlučujući impuls došao je iz SAD

Prema rečima javnog tužioca, na braću uhapšenu pre nekoliko dana takođe je ukazano iz SAD. Ipak, dugoročno gledano, Gido Štajnberg u svojoj studiji iz 2021. upozorava na rizik od toga da se veliki deo nemačkih antiterorističkih napora oslanja na izvore iz Sjedinjenih Država. Nemačka ima velikih poteškoća u borbi protiv islamističkog terorizma od 2001. godine, „koji se uglavnom tiče ranog otkrivanja terorističkih planova“.

Štajnberg smatra da je nagli pad broja napada i planiranih napada nakon onog koji se dogodio u Berlinu, prvenstveno posledica pada terorističke organizacije Islamska država (IS) na Bliskom istoku i poboljšanog tehničkog izviđanja od strane SAD, „a manje zbog efikasnosti još uvek fragmentirane, nepotpune i sklone greškama nemačke borbe protiv terorizma“, navodi se u njegovoj analizi.

Razmena informacija u Zajedničkom centru za borbu protiv terorizma

Zbog federalnog ustrojstva Nemačke, svih 16 saveznih pokrajina imaju svoju policiju i službe za zaštitu ustavnog poretka koje dugo vremena gotovo uopšte nisu komunicirale jedna sa drugom. Ipak, od 2004. oni sede za jednim stolom sa predstavnicima osam saveznih bezbednosnih agencija u Zajedničkom centru za borbu protiv terorizma (GTAZ) u Berlinu. Kao rezultat toga, mnogi problemi u koordinaciji su eliminisani, pohvalio je Štajnberg.

On međutim ipak smatra da postoji dalja potreba za reformama, jer je slučaj Anisa Amrija pokazao da su problemi fundamentalnije prirode. Državna kancelarija kriminalističke policije Severne Rajne-Vestfalije, koja je prvobitno bila nadležna, ispravno je prepoznala „da je Tunišanin opasan terorista i u skladu s tim ga je nadgledala“. Ali, i pored toga on je uspeo da izvrši napad na božićnom vašaru u Berlinu.

Manje potencijalnih počinilaca

Činjenica da se opasnost ponekad potcenjuje možda je i posledica naglog pada broja potencijalnih počinilaca. U 2018. godini policija je registrovala više od 770 islamistički nastrojenih potencijalnih počinilaca, dve godine kasnije bilo ih je nešto manje od 630, a danas ih je oko 530.

„Napade koji su se desili u Nemačkoj posljednjih godina izveli su samoradikalizovani usamljeni počinioci“, rekao je u decembru predsednik Službe za zaštitu ustavnog poretka Tomas Haldenvang u intervjuu za nemačku novinsku agenciju dpa. Osumnjičeni za terorizam koji su uhapšeni nekoliko nedelja kasnije možda pripadaju toj grupi ljudi.

Čak i ako hemikalije za pravljenje bombi ipak ne budu pronađene u njihovim prostorijama, dvojica braće iz Irana ipak bi mogli da se suoče sa optužbama i sudskim presudama. Ukoliko bi se u istrazi dokazalo da su pripremali težak čin nasilja koji je opasan po državu, preti im kazna zatvora od šest meseci do deset godina.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.