Koliko nemačka plata vredi u Srbiji?

Institut za privredne i društvene nauke iz Diseldorfa bavio se rudarskim poslom – ispreturao je statistike Eurostata i nacionalnih zavoda za statistiku kako bi uporedio životne troškove u 37 evropskih zemalja, SAD i Japanu. Lista tih zemalja je šarena, od Švajcarske, Luksemburga i skandinavskih zemalja gde su troškovi života papreni, do balkanske magistrale gde je najjeftinije živeti, ali gde ni zarade nisu bogzna kakve.

Ekonomisti su hteli da nemačkim građanima odgovore na sledeća pitanja: „Koliko moj novac vredi u inostranstvu? Gde su praznični pokloni najjeftiniji? U kojoj zemlji mogu jeftino na odmor?“ Odgovori na ta pitanja nisu tek nepotrebno znanje, već veoma bitni jer, kako se navodi, trgovina putem interneta i jeftini letovi čine da se razdaljina različitih država smanjuje.

Troškovi života

Kada se radi o troškovima života – stanarina, računi, hrana, odeća, troškovi za automobil, obrazovanje, razonoda – nemačka zarada najmanje vredi u susednoj Švajcarskoj. Ako se nemačkom evru dodeli indeks 100, onda Švajcarska ima indeks 158,5 – što znači da je ta zemlja 58,5 odsto skuplja od Nemačke. Među najskupljima slede Island (147,8), Norveška (141,8), Danska (136,7), Irska (121,4), Finska (119,7), Luksemburg (119,2)...

Srbija spada među najjeftinije sa indeksom od 48,5 – Nemac teoretski u Srbiji može za iste pare dobiti dvostruko više nego kod kuće. Bivše jugoslovenske republike ređaju se u očekivanom redosledu po skupoći: Slovenija (79,9), Hrvatska (65,6), Crna Gora (55,4), BiH (50), Makedonija (45,3). Osim Makedonije, od Srbije su jeftinije još i Albanija (48,2) i Bugarska (46,1), koja je Nemcima posebno zanimljiva kao članica EU. Treba dodati da nisu prikupljani podaci za dve verovatno najsiromašnije zemlje Evrope, Kosovo i Moldaviju.

Alkohol i duvan

Druga je priča kada se radi o alkoholu koji je u Nemačkoj tradicionalno jeftin u odnosu na životni standard. Jedva je nešto jeftiniji u Češkoj, Poljskoj, Španiji i Albaniji, a osetno jeftiniji u Srbiji (78,9) i Bugarskoj (75,4). S druge strane, Nemac bi za svoju platu u Islandu (312,6) i Norveškoj (300,2) mogao da kupi tri puta manje alkohola nego kod kuće. Skupo je piti i u Turskoj (237,5), Finskoj (203,1) i Irskoj (199,1).

Što se tiče cene duvanskih proizvoda, Nemačka se kreće u proseku razvijenijih zemalja EU. Za pušače je Balkan pravi finansijski raj jer u Srbiji (36,3), Crnoj Gori (34,5) i Albaniji (33,7) cigarete koštaju skoro trostruko manje. Protiv pušenja se visokim cenama najžešće bori Norveška (218,9) gde recimo paklica Marlbora košta oko 11,5 evra. Slede Irska (195,3), Velika Britanija (179,2) i Island (168,1).

Nordijske zemlje i Švajcarska su najskuplje i što se tiče cena hotela i gostionica. Nemački turista kaiš najviše može da opusti u Srbiji (48,2), Bugarskoj (43,5), Makedoniji i Albaniji (po 41,8). Turističke republike bivše Jugoslavije ovde nisu toliko jeftine: Hrvatska (78) i Crna Gora (60,4).

Kupovna moć

Disedorfski institutu nije istraživao razlike u standardu, to jest realni odnos plata u različitim zemljama. Prema dostupnim podacima, prosečna zarada zaposlenog koji u Nemačkoj radi puno radno vreme je oko 2.200 evra nakon što se odbiju porezi, zdravstveno i socijalno osiguranje. U Srbiji je prošlog novembra prosečna zarada bila svega 372 evra.

Ako se uračuna koliko su osnovni životni troškovi niži u Srbiji, proizilazi da je kupovna moć Nemca 2,87 puta veća. Retki srećnici koji rade za nemačke firme i diplomatska predstavništva, primaju nemačku platu, a žive u Srbiji, imaju u proseku 5,92 puta jači standard od srpskih sugrađana.