Koliko je sreće u svetu?

Još od 1979. „Gallup International Association“, međunarodno udruženje instituta za ispitivanje javnog mnjenja meri nadu, sreću i ekonomska očekivanja stanovnika širom sveta. Za 2022. je utvrdio d , uprkos zbivanjima protekle godine, ljudi s nadom gledaju u budućnost: 38 odsto upitanih veruje kako će 2022. biti bolja od 2021, 28 odsto misle da će biti lošija, a njih dva odsto da se ništa neće promeniti.

Indonezija je zemlja u kojoj su ljudi najviše optimistični, a u Turskoj je najviše pesimista. Zemlja s najviše srećnih ljudi je Kolumbija, a s najviše nesrećnih – Avganistan.

Na čelu „Gallup International Association“ je Kančo Stojčev, koga smo pitali kakva je njemu bila 2021. i šta očekuje od sledeće godine?

Stojčev: Ja se sećam samo dobrih stvari tako je svaka godina meni odlična. A što se tiče budućnosti, ako se dobro sećam, Ajnštajna je rekao da, ako želite da nasmejete Boga, onda mu recite svoje planove.

Samo jednu stvar znamo sigurno, a to je – na sreću – da ne možemo da znamo našu budućnost, čak i ako mislimo da možemo. Zato ja pre govorim o željama, nego o očekivanjima. Ja lično imam pet želja za budućnost: potrebno je da prestanemo da se bojimo smrti, trebalo bi s više pragmatizma da uredimo svet, da EU vratimo za sto onih koji globalno odlučuju, potrebno je da se borimo za našu slobodu i prestanemo da se odričemo svojih prava i trebalo bi malo da se distanciramo od sve tehisterije o klimi.

Šta nam vaše ispitivanje na kraju godine govori o 2021. i 2022?

Govori nam da je globalno javno mnjenje ozbiljno zabrinuto zbog ekonomskih perspektiva i da očekuje još dublju krizu. U tom pogledu je Evropa među vodećima, naročito istočna Evropa, gde oko dve trećine upitanih snižava svoja očekivanja. Neviđena državna podrška i na ličnom planu, ali i pomoć firmama, imala je pozitivnu ulogu i na neki način ograničila širenje masovnog pesimizma. Ali čini se da tek stižu lošiji dani.

Prošla godina bila je obeležena nadom da će vakcina protiv kovida okončati pandemiju, ali ova godina završava s više pitanje nego što je odgovora. Povećanje inflacije se moglo očekivati nakon rekordnog štampanja novca, ali to neće potrajati samo nekoliko meseci, to će trajati godinama. Zbog poremećaja globalnog lanca isporuka i eksplozijom cena energenata, masovno će da poraste nezadovoljstvo, a povećaće se i političke napetosti i to ne samo u manje razvijenim zemljama.

Koja je najsrećnija zemlja na svetu?

Tradicionalno – a mi ovo globalno istraživanje sprovodimo već više od 40 godina – najsrećnija zemlja nije među najbogatijim, pa i čak ni među najrazvijenijim zemljama sveta. Ove godine je na prvom mestu  Kolumbija sa 79 odsto upitanih koji se osećaju srećnim. Po pravilu su tu među vodećima zemlje s mlađim stanovništvom. Bogatija društva su obično starija i manje srećna. Ali priznati da je neko srećan ili nesrećan sadrži mnoge prilično specifične kulturološke, psihološke i nacionalne predrasude ili stigme. Sreća se najčešće percipira negacijom: odsustvom bolesti, siromaštva ili ugnjetavanja. To je prilično subjektivan stav koji se ne može meriti i proučavati mikroskopom, ali ima važnu ulogu u našim životima.

Zemlja iz koje Vi potičete, Bugarska, na drugom je mestu po pesimizmu u čitavom svetu. Lošije je plasirana čak i od Avganistana. Zašto je to tako?

Kad merimo optimizam i pesimizam mi beležimo stav javnosti, a ne stav pojedinca. Tradicionalni pesimizam u Bugarskoj je uglavnom posledica nepoverenja u elitu, naročito u političku elitu. To nije posledica neispunjenih snova javnosti, to je pre osuda načina na koji funkcioniše bugarsko društvo i, u tom pogledu je to pre pozitivan i produktivan stav.

Naše merenje sreće je procena samog sebe, a tu možemo da vidimo da su Bugari pre srećni ili barem isto toliko srećni kao i Nemci. Razlika je jedino što na kraju ove godine nešto veći procenat Nemaca sebe smatra nesrećnim, a nešto veći procenat Bugara sebe proglašava srećnim.

Šta istraživanje otkriva o Nemačkoj?

Nemci su značajno manje optimistični nego što su bili poslednjih godina i to znači da su ispod globalnog, pa čak i ispod proseka zemalja EU. Tu je više bojazni i zbog ekonomije. Gotovo 50 odsto upitanih sebe lično smatra srećnim, a taj procenat je u slično razvijenim zemljama kao što su Japan ili SAD znatno viši. Ono što se vidi iz ispitivanja jeste da su Nemci nekako uznemireni, umorni i na neki način imaju manje poverenja u sebe. Na kraju krajeva, to može da bude čitav kompleks nesigurnosti – zbog lokdauna, vakcine, složenosti nove koalicione vlade, zbog slabosti EU ili sve oštrijeg sukoba Zapada s Rusijom ili Kinom.

Kako ova pandemija utiče na nade i sreću?

Ljudi širom sveta su sve više umorni. Pre smo se svi bavili planiranjem budućnosti: gde ću da provedem sledeći odmor, koji novi automobil ću da kupim… Tada smo bar za to znali odgovore. Sada smo vratili u „normalnost“, a prava normalnost jeste da ne znamo našu budućnost – iako tu novu realnost mi vidimo kao nenormalnu. Gubimo naše iluzije i istovremeno pokušavamo da ih nadomestimo „novim religijama“ kao što je klimatska promena ili kult našeg tela.

Kako možete da merite nadu, sreću i optimizam?

Istraživači uvek mere subjektivne i varijabilne osobine, jer je takva i ljudska svest. Ali mereći subjektivne osobine, mi dobijamo nešto veoma snažno i veoma objektivno –javno mnjenje, što je snažna kolektivna sankcija u demokratskom društvu, pritisak javnosti. Ispitujući ljude širom sveta mi ne tražimo njihove individualne stavove ili preference, već se trudimo da odrazimo javnu percepciju.

Nakon svih tih godina ispitivanja i merenja sreće, nade i očekivanja, da li ste Vi lično optimista?

Neki od najvećih filozofa su rekli da je nespojivo biti i optimista i biti mudar. Zato mi je draže da ne budem optimista.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu