Koju svrhu ima iranska „moralna policija“?

Mahsu Amini policija je uhapsila prošle nedelje u Teheranu zbog njene odeće. Pala je u komu dok je bila u pritvoru i dan nakon toga umrla u bolnici, preneli su iranski mediji. Njena smrt izazvala je bes i, sudeći po video-snimcima na društvenim mrežama, dovela do antivladinih skupova i sukoba u desetinama gradova. Vlada predsednika Ibrahima Raisija angažovala je snage bezbednosti kako bi se suzbili demonstranti. Najmanje devet osoba ubijeno je u neredima u četvrtak, prenela je novinska agencija Asošijeted pres.

„Iranske žene dobrovoljno nose hidžab“, rekao je predsednik u intervjuu za američku televiziju CBS u nedelju, baš kad su ljudi počeli da izlaze na ulice. Njegova izjava u oštroj je suprotnosti s desetinama fotografija i snimaka koji su, pod heštegom #MahsaAmini, nedugo nakon toga počeli da kruže internetom, prikazujući žene kako pale svoje marame kako bi osudile zakon o nošenju marama ili čak kako odsecaju sebi kosu.

Koja je uloga „moralne policije“?

Zloglasna „Gasht-e-Ershad“ (u doslovnom prevodu „patrola za usmeravanje“, odnosno nadaleko poznata „moralna policija“), deo je iranskih policijskih snaga čiji je zadatak da kontrolišu sprovođenje zakona o nošenju marama na javnim mestima.

Već decenijama vlada u Iranu pokušava (i ne uspeva) da prisili sve žene starije od doba puberteta da u javnosti nose pokrivku za glavu i široku odeću. Uprkos ogromnom budžetu koji se troši na popularizaciju hidžaba kroz škole, nacionalne medije, javne događaje, kao i kroz podsticaje, mnoge žene u Iranu ipak pronalaze načine kako da prkose ultrakonzervativnim pravilima odevanja. Milioni njih pomeraju granice noseći pripijenu odeću i koristeći maramu kao šareni modni dodatak koji otkriva mnogo kose.

Veliki deo iranskih društvenih zakona bazira se na državnom tumačenju šerijata koji zahteva da se i muškarci i žene pristojno odevaju. Međutim, „policija morala“ cilja samo na žene.

One koje privede, ili dobijaju opomenu ili se, u nekim slučajevima, odvode u centar za „vaspitavanje i savetovanje“ ili u policijsku stanicu. One odatle moraju da pozovu nekog da im donese „odgovarajuću odeću“ kako bi ih pustili.

Koliko je uspešna „moralna policija“?

Patroliranje s ciljem kontrolisanja „morala“ postoji u različitim oblicima, i to još otkako su islamisti preuzeli vlast neposredno nakon revolucije 1979. godine. Neke umerene i reformističke vlade bile su pomalo nesklone da kontrolišu odevanje i ponašanja u javnim prostorima, ali kada je 2005. ultrakonzervativni Mahmud Ahmadinedžad preuzeo dužnost, „moralna policija“ poprimila je današnji oblik i naziv, i povećala prisustvo na ulicama velikih iranskih gradova.

Otada se desetine aktivista bore protiv tih kontrola, a nekoliko njih trenutno je u zatvoru.

Raste nezadovoljstvo

Pod danaünjom Raisijevom ultrakonzervativnom upravom, „moralna policija“ postala je aktivnija, a mnogi video-snimci koji kruže internetom pokazuju i da je postala nasilnija. Kao reakcija na te promene, hiljade žena počelo je da izlazi na ulice bez marama.

Nakon što je u julu postao viralan video na kojem žena moli jednog pripadnika zloglasne „moralne policije“ da pusti njenu bolesnu ćerku, povećan je broj zahteva za raspuštanjem te policije.

Stotinjak religioznih žena počelo je javno – što se ne pamti – da govori protiv obaveznog hidžaba. Čak su i neke konzervativne javne ličnosti počele kritikuju zakon o nošenju marama govoreći da je imao suprotan efekat na javno ponašanje.

Osim polne diskriminacije, „moralna policija“ naveliko je kritikovana i zato što patrolira samo u četvrtima u kojima živi srednja i radnička klasa, a zaobilazi krajeve gde žive bogati. Mnogi kritičari kažu da, dok su obične žene progonjene zbog svog izgleda, bogate porodice, koje neguju prisne veze s vladajućima, na internetu pokazuju slike svojih raskošnih zabava na kojima se zajednički zabavljaju muškarci i žene, bez straha da će biti posledica.

Kakve koristi uopšte ima država?

Održavanje skupe policijske jedinice koja neprestano izaziva bes građana se izgleda mnogima čini neopravdanim. Raisijeva vlada bori se s ozbiljnim problemima kao što su ogromna inflacija, međunarodne sankcije, suša i regionalne napetosti. Nezadovoljstvo javnosti u naglom je porastu. Poslednjih godina u Iranu je veoma često bilo nereda u raznim delovima zemlje koji su prerastali u nasilje.

Uprkos tome, neki posmatrači ocenjuju da Raisi nema izbora i da mora da zadrži te sporne snage. „Ako ukine ’moralnu policiju’, vlada u Teheranu zauvek će izgubiti veliki deo svojih pristalica, a neće pridobiti podršku onih koji protestuju“, ocenila je nedavno novinarka Feršete Sadegi preko Tvitera. „Demonstrantkinje žele mnogo više od odbacivanja obaveznog hidžaba i nastaviće sa svojim zahtevima.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.