Ko će platiti Todorićev sunovrat?
17. mart 2017.Hrvatski koncern Agrokor kasni sa plaćanjem nekih dobavljača u Srbiji, pišu beogradski mediji. Kompanija tajkuna Ivice Todorića u Srbiji ima imperiju supermarketa kroz lance Idea, Merkator i Roda, a vlasnik je i Dijamanta, Mivele, Frikoma i Kikindskog mlina. U tim firmama radi 11.000 ljudi, koji strahuju da bi ih eventualni bankrot hrvatskog giganta ostavio na ulici. Ministar trgovine Rasim Ljajić za list Danas kaže da su „naša briga i dobavljači“ te da će insistirati da se Agrokor pridržava obaveze da robu i usluge plaća u zakonskom roku od 60 dana. Jedan deo dobavljača je, međutim, Ministarstvu preneo da za sada nema kašnjenja u plaćanju.
Agrokor, najveća privatna kompanija u Hrvatskoj, na rubu je poslovnog kraha usled naraslih dugovanja u visini od približno 4,5 milijarde evra. Koliki je tačno dug i kako je nastao još nije sasvim poznato, ali se zna da su najveći poverioci ruske banke (na čelu sa Sberbankom) koje potražuju oko 1,3 milijarde evra. Ipak, verovatno najzanimljiviju vest u svemu predstavlja činjenica da ovaj skandal nije bio naširoko poznat sve do negativne reakcije na Zagrebačkoj berzi u ponedeljak (13. mart). Sporadičnih je glasova bilo, međutim, dok su hrvatske vladine instance i najveći mediji negirali ili naprosto ignorisali krizu.
Uloga državne politike u ovoj priči pokazaće se tako najzanimljivijim segmentom ukupne dramaturgije Agrokorovog sloma. Razmere slučaja lako su uočljive prema brojkama koje prate kompaniju čiju glavnu aktivnost čine trgovina i proizvodnja hrane: poslovanje u sedam država, s preko 60 kćerki-firmi i oko 60.000 zaposlenih (polovina od toga u Hrvatskoj). Nadalje, reč je o približno 2.000 dućana u pet država i oko 1.100 kioska. Samo u Hrvatskoj oko 2.000 dobavljača radi sa Agrokorom. Čitav koncern na čelu s većinskim vlasnikom Ivicom Todorićem svrstava se na 11. mesto najvećih kompanija Srednje i Južne Evrope, s ukupnim godišnjim prihodom od oko 6,7 milijardi evra.
Ko je kriv za krizu?
Nameće se pitanje kako je onda moguće da su hrvatski ministri još prošle sedmice negirali katastrofalnu situaciju u kojoj se zatekao Agrokor, a da bi se ovih dana hladno distancirali od njega; recimo, potpredsednica vlade i ministarka trgovine Martina Dalić. Ali i ovaj bi put bilo pogrešno taj greh pripisivati samo aktuelnoj vlasti ako znamo da je i ekonomski strateg socijaldemokrata Branko Grčić nedavno pozivao javnost da prestane sa „širenjem pesimizma“ oko Agrokora. Odnos državne politike prema tom koncernu, naime, tiče se svih velikih stranaka, bez obzira što je Todorić izvorno bio miljenik vrhuške Hrvatske demokratske zajednice (HDZ).
Odnos politike i firme godinama karakterišu sumnjive povlastice i subvencije. Hronično popuštanje pred privatnim Todorićevim interesima dovelo je do toga da koncern državi, prema nekim navodima, duguje basnoslovnih 800 miliona evra za PDV, a dobavljačima preko dve milijarde evra za preuzetu robu. Agrokor stoga više nipošto nije samo problem Ivice Todorića koji će ga uskoro silom prilika možda i napustiti. Ali, upravo zato se očekuje i intervencija države kako bi se spasilo ono što se još može spasiti.
„Čaša se prelila preko noći“, kaže ekonomski analitičar Guste Santini za DW, „ali problem je postojao već s prvom kapljom. Država sada mora da se upetlja u razrešenje situacije, što podrazumeva ozbiljno restrukturiranje kompanije.“ Jedna mogućnost je dokapitalizacija, ali Santini nije siguran da je to dobar put: „Nemoguće je proceniti bez detaljne analize stanja, a jasno je da bi finansijski angažman države značio dodatne garancije i zaduženja s negativnim posledicama na javni dug i kreditni rejting zemlje.“
Odlazak Todorića, otkazi radnicima?
Tu se vraćamo na regionalni značaj koncerna koji, od preuzimanja slovenačkog Merkatora, ima po 11.000 zaposlenih u Srbiji i Sloveniji i još 5.300 u BiH. Još krajem prošle godine došlo je do problema u Sarajevu gde je zapelo s otvaranjem jednog velikog Agrokorovog centra, da bi i u Srbiji krajem februara bila obustavljena isporuka struje prodavnicama Merkatora. Uostalom, slovenački lanac koji je Todorić otkupio pre dve i po godine označio je početak rizičnog poslovanja i serije problema za Agrokor.
„Državna politika ne može da spase Agrokor“, mišljenja je ekonomski analitičar Domagoj Mihaljević. Ne zato što ne bi htela, nego zato što ne postoje novci da se pokriju toliki dugovi koncerna. „Ako Todorić ne pronađe strateškog partnera ili se ne dogovori s bankama oko njihovog ulaska u vlasništvo, firmi preostaje samo stečaj.“ Ipak, naš sagovornik smatra da Agrokor neće propasti, budući da je riječ o profitabilnom preduzeću, ali će neminovno doći do restrukturiranja zbog prezaduženosti. „A taj će postupak rezultirati negativnim posledicama – deo radnika i kooperanata ostaće bez posla“, uveren je Mihaljević.
I dok se svakodnevno očekuje rasplet, mediji prenose sumorne snimke praznih polica Konzuma i ostalih trgovačkih preduzeća u koncernu. Predviđa se skori odlazak Ivice Todorića iz uprave i rasprodaja kćerki-firmi. To ne skrivaju više ni hrvatski ministri od kojih su se neki, kroz dugi niz godina, regrutovali upravo iz te kompanije. No upada u oči da vlasti još ne žele da priznaju koliko tačno iznosi Todorićev poreski ceh pravdajući se čuvanjem poslovne tajne. Više od epiloga s Agrokorom pesimizam izaziva pretpostavka da će navike hrvatskih političara koji štite partikularne interese bliskih pojedinaca nekako već preživeti i ovu krizu.