Ko to tamo krade nacističke uniforme?
9. novembar 2020.
Poslednjih godina su učestali izveštaji o ukradenim ili falsifikovanim predmetima iz perioda nacionalsocijalizma. Sada pažnju privlači serija krađa u holandskim i danskim muzejima.
Avgusta 2020. šestorica provalnika su ušli u Muzej svedoka (Eyewitness Museum) u holandskom gradiću Bek i odneli su eksponate u vrednosti od 1,5 miliona evra. Za to im je bilo potrebno šest minuta. Očito su lopovi tačno znali šta traže.
U oktobru je usledila pljačka Ratnog muzeja u Osendrehtu. Lopovi su tu postupali manje grubo, ali isto tako drsko – između ostalog su ukrali oružje i lutke iz izloga koje su bile odevene u istorijske uniforme. Ovde je vrednost ukradenih stvari skoro milion evra.
Povećane mere bezbednosti
Frans van Venroj, direktor Ratnog muzeja u holandskom mestu Lon op Zand, odlučio je da ne sedi skrštenih ruku čekajući da i na njegov muzej dođe red. Predmete kao što su escajg Adolfa Hitlera i Hajnriha Himlera ili uniforme SS-a i Hitlerjugenda deponovao je na bezbedno mesto, a ulazna vrata muzeja je dodatno ojačao.
Njegove kolege iz Ratnog muzeja u Overlonu su iz predostrožnosti vratili eksponate koje su pozajmili od Holandskog instituta za ratnu dokumentaciju, a među njima je jedna od takozvanih „knjiga umirućih“ iz nacističkog logora smrti Aušvica.
Ali sledeća pljačka se nije desila u Holandiji. Početkom novembra nepoznati počinioci su ukrali 20 eksponata iz Nemačkog muzeja Nordšlezvig u danskom gradu Senderborgu.
Muzej je izdao saopštenje u kojem se između ostalog kaže: „Počinilac ili više njih su prilikom provale ciljano tražili predmete koji prikazuju nacionalsocijalističku prošlost nemačke manjine. Pri tome se radi uglavnom o različitim uniformama. U krugovima kolekcionara uniforme su traženi i vredni trofeji, a to bi mogao biti motiv provale.“
Porast interesa za nacističke predmete
Još se ne zna da li su opisani slučajevi povezani. Ali je jasno da su predmeti iz nacističke prošlosti traženiji nego ikad.
Platforma za prodaju na internetu „artnet“ upozorava da su sve češće u ponudi falsifikovani predmeti iz tog perioda. To je bilo posebno vidljivo kada je u Buenos Airesu bila pripremljena izložba za koju su stručnjaci utvrdili da je sačinjena od eksponata od kojih većina nisu originali. Kopije se izrađuju skoro serijski u Poljskoj, Ukrajini, čak i u Pakistanu, kaže jedan aukcionar na „artnetu“.
Najtraženiji predmeti iz nacističkog vremena su uniforme, šlemovi, vojna odlikovanja, mačevi i lični predmeti visokih oficira ili nacističkih funkcionera. Na aukcijama takvi predmeti redovno postižu visoku cenu.
Zlo koje fascinira?
Arnd Bauerkemper, profesor istorije na Slobodnom univerzitetu u Berlinu, stručnjak je za nacionalsocijalističku diktaturu i odnos prema tom delu nemačke prošlosti. I on smatra da je u poslednjoj deceniji poraslo interesovanje za predmete iz vremena nacizma.
Po njemu postoje tri različita motiva za tako nešto – određena fascinacija nacizmom, sve prisutniji distancirano-razigrani pristup tom tematskom kompleksu i komercijalna dimenzija. „Mora da se vidi i druga strana: ko želi da poseduje te predmete? Tako dolazimo do grupe koja ima desničarske ekstremističke sklonosti, ali i do ljudi koji nisu motivisani politički ali ih nacionalsocijalizam fascinira“, kaže Baukemper.
Fascinacija i fetišizacija tog vremena je moguće samo sa velike vremenske distance.
Baukemper smatra da se problem povećava što više vreme prolazi i što je manje živih svedoka. Distanca igra veliku ulogu, setite se samo da se princ Hari jednom prerušio u Romela, to u sebi ima nešto razigrano, nepromišljeno.“
Tada dvadesetogodišnji engleski kraljevski izdanak se 2005. na jednoj kostimiranoj zabavi pojavio kao pripadnik Romelovog Afričkog korpusa sa kukastim krstom na rukavu. Kasnije se javno izvinio.
Ali postoje i ljudi koji nacističke predmete kupuju da ne bi pali u pogrešne ruke. Tako je libanski biznismen Abdalah Čatila 2019. kupio na aukciji predmete koji su pripadali Hitleru i onda ih poklonio „Jad Vašemu“, memorijalnom centru za jevrejske žrtve Holokausta u Jerusalemu. Tu služe isključivo sećanju na Holokaust.