Ko su maloletni silovatelji u nemačkom Milhajmu?

Tri 14-godišnjaka i dva 12-godišnjaka osumnjičeni su da su u petak (5. 7.) uveče u Milhajmu na Ruru u jednom šumarku silovali jednu mladu ženu. Dvanaestogodišnjaci još ne mogu da udu krivično odgovorni. Jedan od 14-godišnjaka je u istražnom pritvoru zbog opasnosti od ponavljanja krivičnog dela. Gradski sekretarijat za omladinu iz Milhajma u ponedeljak je pokušao da razgovara s porodicama dvanaestogodišnjaka, ali njegova ponuda je odbijena.

Portparol Gradske uprave Milhajma Folker Vibels o tome je za DW izjavio: „Načelno se može reći da ne postoji ugroženost dece. Pravo odgoja imaju roditelji ili jedan od roditelja. Mi kao grad nudimo pomoć, postoje različite mere u kojima se pruža pomoć porodicama, a postoje i određene preventivne mere pokrajinske vlade.“

Ne mogu da se vrate u Bugarsku

Verner Jostmajer je honorarni konzul Republike Bugarske u Minsteru. On ima mnogo iskustva s bugarskim migrantima u toj pokrajini i smatra da je neprihvatljivo to da sekretarijat za omladinu ne može ništa da preduzme. „Ako sekretarijat za omladinu može da preduzme mere prisile, ja bih to preporučio. Te ljude ne možemo da pošaljemo natrag, jer imaju slobodu kretanja po Evropskoj uniji. Ali onda oni moraju da se pridržavaju pravila ponašanja koja ovde važe.“

Ko su osumnjičeni silovatelji? I kako je moglo da se dogodi silovanje u Mihajmu? Prema navodima Folkera Vibelsa radi se o „bugarskim državljanima koji govore turski“. Prema različitim procenama u Bugarskoj živi oko 500.000 muslimana koji govore turski (oko osam odsto stanovništva). Nakon ulaska Bugarske u Evropsku uniju 2007. godine, hiljade njih su otišle u druge evropske zemlje tražeći posao, pa tako i u Nemačku. U nemačko tržište rada i društvo najčešće se uključuju preko Turaka koji već žive u Nemačkoj.

-pročitajte još: Doživotni zatvor izbeglici iz Iraka za ubistvo devojčice

Da bi uživali tu prednost, mnogi bugarski Romi predstavljaju se kao muslimani koji govore turski. To je poznato nemačkim vlastima, ali i bugarskim diplomatskim predstavnicima u Nemačkoj. Jer, migranti se često loše plaćeni na poslu ili žive potpuno od socijalne pomoći. To potvrđuje i Verner Jostmajer. Ali, njihovi problemi su delimično uslovljeni politički i socio-kulturno, kaže honorarni konzul.

„Ako se radi o grupi Bugara koji govore turski i imaju bugarski pasoš, onda nemam recept. Moramo da se pobrinemo za to da pravila budu ujednačena u zemljama porekla i zemljama koje primaju migrante. U to spada i jednakost muškarca i žene, sloboda veroispovesti, poštovanje ljudskog dostojanstva, poštovanje zakona.“

Frustracija zbog uloge marginalca

Slično stvari vide i nemački kriminolozi i psiholozi kad se radi o ekstremnim slučajevima maloletničkog kriminala. U intervjuu za nedeljnik „Fokus“ psiholog Rudolf Eg iz Nirnberga silovanje u Milhajmu objašnjava „kombinacijom demonstracije moći, seksualnosti i grupne dinamike“. A Kristijan Fajfer, osnivač Kriminološkog instituta Niderzaksen (KFN) govori o „patrijarhalnim porodičnim konceptima“ i „frustraciji zbog uloge marginalca“.

Portparol Gradske uprave Milhajma Folker Vibels naglašava da je nacionalnost tu imala sporednu ulogu: „Mislim da je to problem dece i mladih generalno. Ako nema potrebnog vaspitanja u porodici, ako ne uspevaju mere koje se nude od obdaništa do škole, onda tako nešto može da se dogodi. Ali, to je opšti, društveni problem.“

Legalno u Milhajmu

Prema Vibelsu, u Milhajmu živi 671 državljanin Bugarske. On dodaje da s njima nije bilo potpuno negativnih iskustava. A na pitanje, da li se u ovom slučaju radi o Romima, Vibels kaže: „O tome se nije javno govorilo. Da li su to Romi ili ne – do sada se uvek govorilo: bugarski državljani s bugarskim pasošem koji legalno žive u Milhajmu.“

Honorarni konzul Jostmajer navodi načelni problem – da deo migranata iz Bugarske još uvek ima velikih problema s integracijom: „Oni žele da ostanu među sobom. Ne žele da ih kontrolišu državni organi, sekretarijati za omladinu ili policija. Pa ni komšije. Oni su previše orijentisani samo na svoju zajednicu, a premalo traže normalan, komšijski, društveni život.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android