Ko stoji iza proruskih demonstracija u Nemačkoj?

To je trebalo da bude njegov trenutak slave. Trećeg marta 2022, osam dana nakon ruske invazije na Ukrajinu, malo poznati nemački bloger Rene H. objavio je video na svom TikTok-kanalu. Na tečnom ruskom, lično se obratio ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

„Dragi gospodine Putine“, kaže on u videu, „žao mi je što vas evropske zemlje ne razumeju (...) Bio bih srećan zbog svakoga ko bi ovde izišao na ulice za vas. Ali problem je što (...) je nemoguće izaći na ulicu s ruskom zastavom, jer biste odmah bili uhapšeni. Zašto Evropljani ne razumeju o čemu se radi u sukobu između Ukrajine i Rusije? Ja vas u potpunosti podržavam. Tamo (u Ukrajini, prim.ur.) su samo fašisti i svinje. Najbolje bi bilo da se Zelenski ukloni.“

Video nemačkog obožavaoca Putina postao je viralan i dospeo je do mnogih ruskih govornika širom sveta koji prate medije bliske Kremlju. Prvi ruski kanal Kremlja „Pjervij kanal“ izveštava o „hrabrom Nemcu“ koji se usudio da javno podrži Rusiju. Pritom očito nikom nije važno što pokazivanje ruske zastave u Nemačkoj nije razlog za hapšenje. Rene H. jednostavno iznosi neistinu. U isto vreme kada je objavljen taj video, Evropska unija i SAD uvele su oštre sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu s namerom da izvrše pritisak na Putina da što pre povuče svoje trupe iz Ukrajine.

-pročitajte još: Nemačka: Opet proruski protesti, ali i kontra-demonstracije

Auto-korzo iz paralelnog svemira

I upravo je Rene H. taj koji je sa svojim prijateljem, „ruskim Nemcem“ (pritom se misli na potomke pripadnika nemačke etničke grupe koji su vekovima živeli na području današnje Rusije, te su nakon sloma Sovjetskog Saveza velikim delom emigrirali u Nemačku prim.ur) Kristijanom F, poznatijim kao „Igor“, organizovao automobilski korzo s preko 400 automobila ukrašenih ruskim, sovjetskim i nemačkim zastavama. Trećeg aprila kolona je prošla kroz Berlin praćena šokiranim pogledima prolaznika od koji su neki glasno negodovali i pokazivali „srednji prst“.

Neke žene na trotoarima su plakale, jer su upravo tog dana svet obišle slike pokolja u Buči. „Kako možete da radite tako nešto, u Ukrajini ginu ljudi“, viče Erika B. i sama Nemica poreklom iz Rusije u trenutku dok je kolona prolazila pored njene zgrade u centru Berlina.

Dva sveta se sudaraju. I učesnici auto-korza se čude: I mi samo želimo mir. Ali već nakon nekoliko pitanja se ispostavlja da pod mirom smatraju pobedu Rusije. „Istina je na strani Rusije“, kaže jedna žena. Jedan muškarac kaže da se NATO nije mešao, sada rata u Ukrajini ne bi bilo. „A tamo su ionako svi nacisti“, dodaje. Jedan muškarac u majici s Putinovim likom kaže da je tu zbog toga što želi da podrži Rusiju. „Mi svoje nećemo ostaviti na cedilu“, kaže. Jedna mlada žena, koja je pre osam godina stigla iz Sibira, ne može da se načudi tome što su sada svi protiv Putina. „On samo želi da završi rat koji je 2014. započeo u Donbasu“, kaže.

-pročitajte još: Proruske demonstracije u Bonu iznenadile sve

Četvrtina pod uticajem propagande Kremlja

U isto vreme se održao i kontramiting takođe s pripadnicima tzv. ruskih Nemaca iz pokreta „Demokrati-Ja“. U smeru proruskog konvoja mašu ukrajinskim zastavama. Aktivista Aleks S. je telom pokušao da zaustavi ruski konvoj: „Ovo je propagandna akcija. Sram vas bilo! Ruski Nemci su protiv ovog rata.“ Ali poruka ne dopire do onih kojima je namenjena.

Stručnjak za migracije s područja bivšeg Sovjetskog Saveza Janis Panagiotidis, procenjuje da se dobra četvrtina građana Nemačke koji govori ruski nalazi pod propagandnim uticajem Kremlja. On se poziva na tzv. „SVR migracioni barometar“. „Na početku rata je još bilo mirno u toj zajednici, ali sada se pojačao intenzitet proruskih protesta što je povezano i s navodnom rusofobijom“, kaže taj istraživač.

Demohrišćanska političarka Medina Šaubert, koja već godinama radi kao socijalna radnica u jednom siromašnom kraju Berlina gde živi mnogo ruskih Nemaca, kaže da su mnogi pod uticajem ruske propagande koja ih uverava da u Nemačkoj vlada rusofobija. Razne, uglavnom lažne vesti koje navodno potkrepljuju tezu o nemačkoj rusofobiji, preko Telegrama se šire kao požar. Samo grupa „Nemačko-rusko prijateljstvo“ na Telegramu ima preko 30.000 pratilaca.

Šubert tu prepoznaje sličan šablon kao u „slučaju Liza“ iz 2016. kada je lažna vest o tome da je sirijski izbeglica silovao maloletnu Lizu iz zajednice ruskih Nemaca, u istočnim delovima Berlina izazvala ulične proteste. Pokazalo se da je vest netačna i da iza nje stoje ruske i nemačke desno orijentisane mreže bliske Kremlju. Desničarska populistička Alternativa za Nemačku (AfD), koja se protivila dolasku izbeglica, iskoristila je to raspoloženje i privukla mnoge ruske Nemce.

„Ja ne razumem zašto nakon ovog slučaja nemačke vlasti nisu zabranile rad medija poput ’Pjervij Kanal’ i RTR. To nema veze sa slobodom govora, to je čista propaganda“, kaže Šaubert za DW. Ona svedoči o deci koja su u školi izolovana zato što su se pozitivno izjašnjavala o Putinu. „Ta deca više ništa ne razumeju, jer su kod kuće pod uticajem roditelja koji su Putinovi obožavaoci. Deca kao žrtve propagande – njih mi je posebno žao“, kaže Šaubert.

Na kanalima Telegrama gde se okupljaju ruski govornici iz Nemačke, šire se video-zapisi kojima bi se trebalo dokazati „šikaniranje“ učenika koji se izjašnjavaju u korist Putina. U jednom videu se kaže da su škole pune „agresivne propagande u korist Ukrajine“. „Svi urlaju ’Slava Ukrajini’, i na kraju su oni koji misle drugačije ućutkani. Baš kao i Rusi u Ukrajini“, kaže jedna učenica ruskog porekla na kanalu jednog poznatog protivnika vakcinacije na Jutjubu.

Mobilizacija na licu mesta

Jedna aktivistkinja koja želi da ostane anonimna, kaže da je na videima na društvenim mrežama primetila da su učesnici i transparenti na različitim proruskim protestima isti. „Radi se o turneji kojoj je cilj mobilizacija građane s ruskim korenima s tezom da su u Nemačkoj ugroženi“, kaže ta aktivistkinja.

Na jednom skupu u Štutgartu 9. aprila, učesnici su nosili profesionalno izrađene transparente, a na jednom od njih je bio čak i citat čečenskog diktatora Ahmada Kadirova: „Uvek sam bio ponosan na moj narod“. Na skupu se okupilo oko stotinjak učesnika. Pritom je utešna činjenica da je to mali broj u poređenju sa otprilike tri miliona nemačkih građana koji imaju ruske ili sovjetske korene.

Autorka ovog teksta je iz bezbednosnih razloga potpisana pseudonimom.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.