Ko se boji Huaveija još?
21. januar 2019.
Mnogi građani Nemačke koriste pametne telefone marke Huavei i ne razmišljaju previše o toj činjenici. No nakon mnogih, ne baš pozitivno intoniranih vesti poslednjih sedmica o ovom kineskom koncernu, treba se zapitati: kakve su zapravo tajne tog koncerna? Jesu li optužbe za špijunažu i korupciju istinite? Koliko je ovaj koncern nezavisan od kineske države i tajne službe?
Jedno je ako totalitarna država na dalekom istoku možda prati šta tinejdžeri širom sveta pišu u četu svojim drugarima. A nešto sasvim drugo je kada jedna kompanija kontroliše kompletnu mrežu poput one koja treba da se gradi u Nemačkoj.
Osim toga, ovde se radi o mnogo, vrlo mnogo novca. Čak i za moćnu nemačku privredu. Torsten Gerpot, profesor za telekomunikacijsu ekonomiju na Univerzitetu Duizburg/Essen, kaže da se za sada ne mogu donositi ozbiljne procene troška, ali govori o „30 do 80 milijardi evra u naredne dve decenije“.
Rastući otpor širom sveta
Deluje da su više nego primerene sumnje da bi poslovi s ovim telekomunikacijskim koncernom ujedno značili i bliski kontakt s kineskom tajnom službom. Toga su neke zemlje već odavno svesne. Australija i Novi Zeland su isključile mogućnost da se u gradnju 5G mreže uključi Huavei. U Norveškoj i Poljskoj takođe razmišljaju o sličnom potezu.
Prošle sedmice su američki mediji izveštavali da se u ovoj zemlji vodi istraga protiv Huaveija zbog sumnje u špijunažu. Kinezi se nisu oglasili u svezi s ovim, ali je već sad jasno da neće sudjelovati u izgradnji američke mreže.
Priča s Huaveijem je ipak u Kanadi poprimila najbizarnije oblike. Nakon što su kanadske vlasti u pritvoru zadržale menadžerku koncerna Meng Vanžu, i to zbog sumnje američkih vlasti da je sarađivala s Iranom, kineske vlasti su uhapsile dvoje kanadskih državljana od kojih jednom sada preti smrtna kazna.
Špijunaža? Ma ne bismo mi nikad...
Ren Žengfej, otac u Kanadi uhapšene menadžerke i šef i osnivač Huaveija, vrlo se retko izjašnjava za medije. No ipak je morao da reaguje na teške optužbe protiv njegovog koncerna. Američkim medijima je kazao da nikada nije od neke vlade dobio zahtev za dostavljanje poverljivih informacija. „Ja volim svoju zemlju i volim Komunističku partiju, ali nikada ne bih učinio ništa što bi naškodilo bilo kojoj zemlji na svetu“, rekao je Žengfej.
Nemačka mu očito veruje jer za sada Ministarstvo ekonomije nije izrazilo sumnje oko kineskog koncerna. Savezni zavod za bezbednost informatičke tehnologije takođe nema nikakvih ograda i odbija bojkot kineskog koncerna.
Šef Nemačkog saveza industrijalaca Diter Kempf smatra da niko ne sme da se isključi iz planova samo na temelju sumnji. „Ako neko izražava sumnje, onda ih mora i dokazati“, odlučan je Kempf. I profesor Gerpot je oprezan i govori da se niko ne sme diskriminisati samo na osnovu sumnji.
Alternative postoje, i to u Evropi
No još ni izbliza nije odlučeno tko će dobiti posao oko gradnje 5G mreže u Evropi. Kinezi slove kao favoriti jer su najveći ponuđači i, kako je primetio Gerpot, „vrlo agresivno ulaze u trku“.
Ekonomista Ulrih Hajmeshof, profesor ekonomije na Univerzitetu u Diseldorfu, vidi Huavei kao glavnog favorita upravo zbog cene. No pored Kineza se za gradnju mreže se takmiče i Nokia i Erikson koji zajedno s Huaveijem drže 80 do 85 odsto tržišta za opremu 5G mreže. Nokia je doduše prošle sedmice najavila otpuštanje preko 500 od 3.500 radnika u Nemačkoj, ali to ne bi trebalo da se shvati kao kapitulacija.
Do objave odluke o tome ko će dobiti unosni posao gradnje mreže u Nemačkoj, država ima vremena da izvođača radova obveže na klauzulu koja bi isključivala privrednu špijunažu ili je u krajnjem slučaju otežala. Ako to i nije moguće, profesor Gerpot kaže da jedno sigurno jeste – nemačke službe moraju da obezbede da makar eventualna špijunaža bude primećena, ako se desi.