Ko je Uberu otvarao vrata?

Godine 2014, kada je američki koncern Uber počeo da se probija na nemačko tržište, suočio se sa velikim otporom. Uber preko aplikacije za mobilni telefon obezbeđuje prevoz osoba, a stvar je bila i ostala sporna jer ovde rade privatna lica, a ne taksisti sa licencom. Firma za posredovanje uzima vozačima određeni procenat i od toga dobro živi – njen obrt je prošle godine iznosio 17 milijardi dolara.

Pre osam godina je, dakle, počela velika borba Ubera za nemačko tržište. Nemački sudovi u toj firmi vide službu za prevoz kojoj je potrebna dozvola za rad. To znači da bi ta firma morala da otvori lokalne filijale i da bi morala da plaća porez u Nemačkoj. Sve to je bilo preskupo i povezano sa velikim birokratskim preprekama koje valja izbeći: lobisti su se bacili na posao.

Dokumenta iz „Dosijea Uber“ sada prvi put pružaju uvid u razmere kampanje koju je firma vodila u Nemačkoj. Desetine hiljada dokumenata je dostavljeno britanskom Gardijanu, a ovaj je u istraživanje uključio desetine svetskih medija, među njima i nemačke.

Javni servis ARD citira izjavu jednog od glavnih lobista Ubera iz 2014: „Ako izgubimo Nemačku – izgubićemo Evropu.“

Kako jedan bivši političar koristi svoje veze?

Kalifornijsko preduzeće je učinilo sve kako bi uticalo na nemačko zakonodavstvo, ali i na javno mnjenje. Tako su za njega radile i po četiri PR-agencije istovremeno, što je predstavljalo mesečni izdatak od oko 150.000 evra.

Prema informacijama iz „Dosijea Uber“, lobističku kampanju je povremeno koordinisao političar nemačkih Liberala (FDP) Oto Frike. On je od 2002. do 2013. bio poslanik Bundestaga. Nakon toga je odmah počeo da radi za Uber kao partner minhenske PR-agencije CNC.

Frike je Uberu imao šta da ponudi: da putem SMS-poruka „obrađuje“ tadašnjeg nemačkog ministra za saobraćaj Aleksandera Dobrinta, da agituje za Uber na sastancima sa parlamentarnim državnim sekretarima, još jednim važnim funkcionerom Dobrintovog ministarstva, te sa Jensom Španom, tadašnjim članom rukovodstva nemačkih Demohrišćana i kasnijim ministrom zdravlja.

Kako jedan naučnik koristi svoj autoritet?

U „Dosijeu Uber“ se pojavljuju još neka značajna imena iz Nemačke. Jedno od njih je Justus Haukap, renomirani, i za mnoge vodeći, nemački stručnjak za privredne nauke. Na Univerzitetu u Diseldorfu drži katedru za ekonomiju, više godina je bio predsedavajući Nemačke komisije za monopole i spada u naučnike koje nemački mediji najradije citiraju.

Posle jednog sastanka sa funkcionerima Ubera u oktobru 2014, Haukap je ponudio toj firmi da se izradi studija o „prednostima liberalizacije taksi-tržišta u Nemačkoj“. Studija je koštala 44.000 evra i izradile su je dve firme koja se nalaze pod krovom Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja u Berlinu (DIW). Slavni naučnik je njihov partner.

Pre izrade studije, Haukap je postavio njenu strukturu, i pokazao Uberu kako će ona izgledati, uključujući detaljne opise koristi koju će potrošači imati od liberalizacije tržišta u korist kalifornijskog koncerna.

Novinari javnih servisa NDR, WDR i dnevnika Zidojče cajtung, imali su uvid u elektronsku komunikaciju između Haukapa i Ubera u kojoj on nudi i mogućnost da u dnevniku Frankfurter algemajne cajtung objavi komentar u kojem će objasniti prednosti vozačkog servisa ne samo za pojedinačne klijente, već i za privredu i životu sredinu. Cena za Haukapov komentatorski trud: 4.000 evra. Članak je objavljen u decembru 2014.

Kako neki mediji koriste svoj uticaj?

I uredništvo Frankfurter algemajne cajtunga, i univerzitet u Diseldorfu, poriču da su na bilo koji način bili uključeni u lobističke aktivnosti i tvrde da je u Haukapovom angažovanju sve čisto kao suza, utemeljeno na naučnim principima i nezavisno od Uberove volje.

Uber je radio na mnogo frontova. Tako je smatrao da će mu put do srca nemačkih korisnika biti mnogo lakši ukoliko za svoju stvar pridobije najveći evropski tabloid – Bild. Glavni urednik Bilda je 2014. godine bio Kai Dikman.

„Potreban nam je neko kao Dikman ko će nam otvoriti vrata“, napisao je, prema podacima iz „Dosijea Uber“, jedan od menadžera tog koncerna. Isti menadžer je u jednom drugom elektronskom pismu utvrdio da je „Kai Dikman najbolji put da stignemo i do Merkelove“.

Menadžeri izdavačkog koncerna Špringer koji izdaje Bild, bili su očito vrlo voljni da pomognu Uberu. Elektronska pošta u koju su novinari imali uvid pokazuje da su ti menadžeri stavili toj firmi do znanja da mogu da povežu njenog šefa Trevisa Kalanika sa nemačkim političarima najvišeg ranga.

„Javite nam koje političare Trevis želi da sretne“, piše tako u jednoj od poruka, sa naznakom da su dobre prilike za takve susrete konferencija o startap-preduzećima NOAH i „Svetki samit“ i da to može „vrlo da pomogne“ te da je među gostima tih konferencija i nemačka kancelarka Angela Merkel.

Kako stoje stvari u drugim zemljama i institucijama?

Usledila je konferencija NOAH i nemački mediji su objavili slike na kojima se vidi kako bivši glavni urednik Bilda Dikman po bini u zelenom „Trabantu“ vozi Trevisa Kalanika i bivšeg šefa koncerna Dajmler, Ditera Cečea. Kalanik je bio prezadovoljan.

U izveštajima Bilda je, doduše, prećutano da je izdavačka kuća Špringer početkom 2016. kupila jedan mali udeo u Uberu – za pet miliona dolara.

Trenutno se ne može sagledati kolike će potrese „Dosije Uber“ izazvati na nemačkoj političkoj i medijskoj sceni.

Verovatno manje nego u Francuskoj, gde se ispostavilo da je glavni domaći lobista tog koncerna bio sadašnji predsednik Emanuel Makron. Prema „Dosijeu Uber“, on je još 2015. kao ministar privrede najviše doprineo ukidanju zabrane Ubera u Francuskoj. Osim toga, dokumentacija pokazuje da se Makron između 2014. i 2017. četiri puta sastajao sa Trevisom Kalanikom – tri od četiri sastanka su sakrivena od javnosti.

U „Dosijeu“ se pominje i bivša komesarka EU za digitalnu agendu koja je bila i potpredsedenica Evropske komisije – Holanđanka Neli Kros. Ona je sada pod optužbom da je od 2015. povezivala predstavnike Ubera sa članovima holandske vlade, pa i sadašnjim premijerom Markom Ruteom. U maju 2016. se zaposlila u poslovnom savetu Ubera za godišnju platu od 200.000 dolara.

sb (wdr, ndr, ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.