Ko je sve narod?

„Nakon ovogodišnjeg Dana nemačkog ujedinjenja ostaće gadan utisak da grupa zagriženih mrzitelja može da upropasti čak i najvažniji praznik u zemlji", piše Špigel na svom portalu. Dan ujedinjenja proslavljen je baš u Drezdenu, gradu krajnjeg istoka u kojem je nastao islamofobni pokret Pegida i gde su pre sedam dana detonirane eksplozivne naprave pred jednom džamijom i kongresnim centrom. Ni u ponedeljak nije moglo bez izgreda. Oko 500 okupljenih je na jednom trgu dočekalo kancelarku Merkel i predsednika Gauka zvižducima i povicima „Merkel odlazi" i „Izdajnici naroda". „Put do mesta na kojima su održavane priredbe pretvorio se u toplog zeca. Supruga saksonskog ministra privrede Martina Duliga počela je da plače provlačeći se kroz ljutitu masu. Jedan tamnoputi muškarac koji je hteo da uđe na misu u Bogorodičinoj crkvi vređan je majmunskim kricima i povicima 'Deportacija'", piše portal.

Špigel prenosi da su među nekoliko hiljada nezadovoljnika bili „brojni neonacisti". Jedan od transparenata je glasio: „Gospođo Merkel, povucite se uzdignute glave pre nego što budete poslati u pustinju da brojite peščana zrnca". „U centru pažnje je bila izbeglička politika Angele Merkel. Na pitanje zašto protestuje, jedna žena pred Zemperovom operom nemo pokazuje na svoju tašnu na kojoj je nalepnica s natpisom 'Merkelova nije moja kancelarka'. Onda kaže: 'Ona nam dovodi bedu u zemlju.' Na drugim mestima su pokušaji razgovora završavali drekom. Na Tviteru kruži video koji prikazuje političarku Zelenih Klaudiju Rot koja je htela da razgovara sa demonstrantima u Drezdenu. 'Zašto mi vičete čisti se?', pitala je. 'Jer ste mrziteljka, jer forsirate uništenje nemačkog naroda.' Rotova je napustila scenu uz glasne povike."

Kancelarka Angela Merkel pokušala je da naglasi pozitivne aspekte na 26. godišnjicu ujedinjenja dve Nemačke. Za većinu Nemaca je to dan radosti i zahvalnosti, rekla je ona. „Lično želim da sve probleme rešimo zajedno, da nađemo dobra rešenja uz međusobno uvažavanje, uz prihvatanje sasvim različitih političkih stavova." Merkelova je rekla da se parola „Mi smo narod" (Wir sind das Volk), koja je obeležila proteste Istočnih Nemaca protiv režima, ne sme prepustiti današnjim nezadovoljnicima koji za sebe isključivo reklamiraju da su narod. „Svi smo mi narod", rekla je kancelarka.

Bilo je to tek nekoliko stotina nezadovoljnika, piše levičarski Tagescajtung (Berlin), ali dodaje: „Brojka zapravo nije važna. Desnim radikalima je uspelo da zauzmu javni prostor tokom dana kada je na grad usmerena pažnja ne samo nemačke javnosti. Slika rulje koja je poslata u svet neće doprineti tome da se Nemačka predstavi kao mirna zemlja. Možda zvuči patetično i državnički, ali je istina: oni su naneli štetu Saveznoj Republici Nemačkoj." O tome piše i Tririše folksfrojnd (Trir): „Nemačka je 26 godina posle ujedinjenja ponovo podeljena. Postoji novi zid mišljenja i njega je teško prevazići. Oni s druge strane neće tako brzo preskočiti zid. Naprotiv, postaju sve beskrupulozniji jer žele da izguraju svoju stvar. A oni s ove strane zida ne smeju da im popuste, kako ih ne bi ojačali."

Ugledni nedeljnik Cajt na svom portalu piše: „Proslava 26. Dana ujedinjenja u Drezdenu – dakle duboko na istoku – mogla je da bude dragoceni simbol za put koji je za neke težak, ali ukupno veličanstven. Pa hrabri ljudi su i tu, na drezdenskom trgu, doprineli da demokratije postane moguća." U tekstu se dodaje da se ovogodišnja proslava izmetnula u „platformu za hiljade nepodučivih koji na svojim okupljanjima iskrivljuju stvarnost kako im odgovara, striktno odbijaju društvene promene i neguju svoju netolerantnost do mizantropije. Ranije su pozdravljali pad Zida i pare sa Zapada, a danas zvaničnike optužuju za izdaju. Nabijaju vatu u uši i dižu galamu svojim pištaljkama umesto da makar u najavi doprinesu rešenju problema."

„U Drezdenu je ponovo imidž bio jasniji od stava. Policija je ostavila nezadovoljnike na miru kako bi održala barokni privid, umesto da traži načine da im oduzme platformu. Besni povici su tako zatrovali raspoloženje u Bogorodičinoj crkvi i Zemperovoj operi da se tamo više niko nije mogao osećati prijatno. Pri tome se od samozvanih zabrinutih građana nije mogao očekivati otpor državnoj sili, niko nije vadio kaldrmu i kamenje. Lako bi bilo policajcima da potisnu rulju koja je plašila stotine ljudi koje su prisustvovale svečanosti. To bi bio signal: tolerišemo mirni protest, ali ne svuda. Svojom neodlučnošću su policija i nadležni pretvorili posetu svečanoj misi u toplog zeca, a Dan ujedinjenja u farsu", zaključuje Cajt.

Da bi se pronašla drugačija tumačenja događaja iz Drezdena treba zaroniti u opskurne desničarske publikacije od kojih je najtiražniji nedeljnik Junge frajhajt. Na portalu tog nedeljnika piše da je mir u zemlji zapravo narušen „pučem dobrodošlice" iz prošle godine. Misli se na odluku Angele Merkel da Nemačka prihvati izbeglice sa Balkanske rute. „Rov se proteže između onih koji vode etničko-kulturno preuređenje, onih koji od njega profitiraju, ideološki ga zagovaraju ili na njega pristaju – i onih koji smatraju da je to katastrofa i odlučni su da se brane." Građani bivšeg DDR-a, piše dalje, navikli su da ne veruju državi i režimu, rezistentni su na „nerodno-pedagoške pouke" i zato su trn u oku „političkog i medijskog establišmenta". „Taj se establišment stoga trudi da dezavuiše bivši DDR kao društveno-politički zaostali prostor, kao rezervat poludivljaka, te da proglasi građanski protest đubretom preostalim nakon diktature."