Ko je sve na ukrajinskom spisku?

Alis Švarcer, Rolf Micenih, Marin Lepen, Džefri Saks. Svima njima je zajedničko to što se nalaze na spisku ukrajinskog „Centra za borbu protiv dezinformacija“. Optužba glasi: oni šire ruske propagandne narative.

Međutim, na tom spisku skoro i da nema ozbiljnih propagandista iz ruskih državnih medija. Umesto toga na njemu su, čini se neselektivno i nedosledno, navedene uglavnom javne ličnosti sa Zapada. Na spisku su šef poslaničke grupe u Bundestagu nemačkih socijaldemokrata (SPD) Rolf Micenih i politikolog Johanes Farvik – ali, na primer, nema Sare Vagenkneht (Levica), niti bivšeg socijaldemokratskog kancelara Gerharda Šredera.

Na jednoj konvenciji SPD-a održanoj u subotu (5.11), Micenih je ocenio da je to „teroristički spisak“. Iste večeri je Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine zvanično negiralo da postoji „teroristički spisak“ i da se, prema njihovim saznanjima, protiv Miceniha ne vodi nikakva istraga.

Reakcija na ruski hibridni rat

„Centar za borbu protiv dezinformacija“ počeo je sa radom u aprilu 2021. na inicijativu predsednika Volodimira Zelenskog: „On će postati štit Ukrajine i učiniće sve da postane Crni petak za propagandiste i informacione sabotere unutar i van Ukrajine“, govorio je tada Zelenski.

Propaganda i dezinformacije bile su važan deo hibridnog rata protiv Ukrajine i pre početka sukoba na istoku te zemlje 2014. godine. Još tokom protesta na Majdanu u Kijevu, u zimu 2013, Rusija je širila tvrdnju da se radi o fašističkom puču. Taj mit je posebno plašio ljude u istočnoj Ukrajini koji su u to vreme često pratili izveštavanje ruskih medija.

Ukrajina smatra da se nalazi i u informacionom ratu – i pokušava da ga dobije. „Centar za borbu protiv dezinformacija“ je zato samo kontra-mera, kako smatraju u Kijevu.

Analitički centar bez mogućnosti uvođenja sankcija

Irina Vereščuk, koja je u vreme osnivanja te institucije još bila članica ukrajinskog parlamenta, a sada je zamenica premijera, tada je objasnila: „To je koordinacioni centar. On će analizirati informacije, prikupljati ih, obrađivati, i potom donositi zaključke o određenim informacijama. To će se uglavnom odnositi na lažne vesti koje će Rusija da širi i koje već širi, a sve kako bi se podigla svest i upozorilo na te informacije. To će služiti nama, političarima i vlastima, ali i svima ostalim.“

„Centar za borbu protiv dezinformacija“ podređen je ukrajinskom Savetu za nacionalnu bezbednost i odbranu, a to znači da je on vladina agencija. Taj organ, međutim, ne može da nametne sankcije pojedincima. Na aktuelnom spisku, koji trenutno nije dostupan, optužuje se više od 90 predstavnika iz oblasti politike, medija, nauke i zabave za širenje narativa koji su u skladu s ruskom propagandom.

rb/fš (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.