1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Ko je nova šefica diplomatije Kosova?

25. mart 2021.

Ona kaže da u potpunosti veruje SAD i Bajdenu, ali i Nemačkoj i Evropskoj uniji. Kao ministarska spoljnih poslova Donika Gervala Švarc će, uz Aljbina Kurtija, predvoditi Kosovo u pregovorima sa Srbijom.

https://p.dw.com/p/3r5zm
Foto: Privat

„Ako ne znate odakle dolazite, ne možete znati ni kuda želite da idete“. Tim rečima je Donika Gervala-Švarc započela svoju post na Fejsbuku u kojem se zahvaljuje svima koji su je podržali, nakon što ju je kosovski parlament izabrao za ministarku spoljnih poslova. Ta 49-godišnja kosovska Albanka donedavno je živela u Bonu sa suprugom Nemcem i petoro dece. Radila je kao prevodilac.

U odlučujućim trenucima albanske istorije uvek je bila tu kada je trebalo, igrajući pritom nimalo beznačajnu ulogu.

-pročitajte još: Novi premijer Kosova: Bez kompromisa sa Srbijom

„Otvorene rane“

Njena glavna osobina: ona ukazuje na nepravilnosti, pa čak i ako je cena koju zbog toga mora da plati, visoka. S tim je rođena i to joj je ostalo verovatno od oca Jusufa Gervale, pesnika, muzičara i novinara, ali i oštrog kritičara Titovog režima.

Godine 1979. on je bio prisiljen da pobegne sa porodicom u Nemačku. Donika Gervala je u to vreme imala osam godina. Dve godine kasnije, u januaru 1981, na kućnom pragu su joj ubijeni otac, stric i porodični prijatelj. To je najverovatnije uradila jugoslovenska tajna služba.

To što nemačke vlasti još uvek nisu uspele da rasvetle ovo ubistvo verovatno je posledica činjenice da srpske vlasti nisu želele da dostave nikakva dokumenta, izjavila je nedavno u jednom intervjuu za kosovsku televiziju Donika Gervala. Tada je još rekla da je to samo jedan od hiljada drugih nerazjašnjenih slučajeva i sudbina kosovskih Albanaca, posebno onih koji su deportovani u Srbiju tokom rata 1998/99. A bez razjašnjavanja takvih slučajeva neće biti razgovora o normalizaciji, naglasila je tokom predizborne kampanje.

„Imamo nekoliko otvorenih rana u ovoj zemlji koje ne možemo da sakrijemo. Ne možemo našim građanima jednostavno da kažemo: Zaboravite nestale, ubijene, zaboravite zločine“, podvukla je tada Donika Gervala u kontekstu pregovora sa Srbijom.

Donika Gervala-Švarc (desno), pred Aljbina Kurtija
Donika Gervala-Švarc (desno), pred Aljbina KurtijaFoto: Office of the Kosovo prime minister

„Albansko proleće“

Svoju mladost provela je u Albaniji, u komunističkoj diktaturi Envera Hodže. On je dolazak poznate kosovske porodice pokušao da iskoristi da poboljša svoj imidž. Još kao devočica i uzorna učenica izabrana je da preda cveće Enveru Hodži, ali i da nastupa kao flautistkinja na velikim koncertima.

Kasnije se, kao mlada studentkinja Akademije umetnosti, uključila u „Albansko proleće“ i bila jedna od studentkinja koje su stupile u štrajku glađu 1991. godine, što je na kraju dovelo do konačnog svrgavanja režima Ramiza Alije, poslednjeg komunističkog predsednika u Albaniji.

Nakon toga, Donika Gervala se okreće svojoj prvoj domovini, Kosovu. Ali sada deluje iz Nemačke. Studira prava u Hamburgu i postaje majka. Često je viđaju kako trči između univerzitetskih sala, obdaništa i protestnih skupova na kojima istupa protiv ugnjetavanja Albanaca od strane Miloševićevog režima. Kao portparolka nemačkog ogranka stranke LDK, tadašnjeg lidera Albanaca i „kosovskog Gandija“ Ibrahima Rugove, iznosila je argumente u diskusijama na nemačkim TV-stanicama, u kojima su učestvovali lideri tadašnje opozicije u Srbiji, poput Zorana Đinđića ili Vesne Pešić.

Na tečnom nemačkom jeziku sa jedva primetnim naglaskom objašnjavala im je zašto Milošević mora da se izruči u Hag i zašto bi oni trebalo da razgovaraju na temu nezavisnosti Kosova sa Rugovom, koji razume jezik mira. Ti video-zapisi sada kruže društvenim mrežama, i mnogi se oduševljavaju snagom njenog govora i argumenata, kako na nemačkom, tako i na albanskom jeziku.

Ibrahim Rugova i Slobodan Milošević u aprilu 1999. u Beogradu
Ibrahim Rugova i Slobodan Milošević u aprilu 1999. u BeograduFoto: picture-alliance/dpa

Povratak na Kosovo

Na Kosovu posle rata nije bilo mesta za mladu političarku koja se ne boji da pokaže hrabrost prema prijateljima. Godine 2018. pokušala je da se vrati na Kosovo kao predsedavajuća nemačkog ogranka LDK i da, zajedno s drugim istaknutim političarima u zemlji poput Vjose Osmani, pokuša da sprovede reformu LDK. Ali tadašnji predsednik stranke odbio je kritičarku oštrog jezika i nije joj dozvolio da učestvuje u izborima.

Aljbin Kurti, koji je u ponedeljak 22. marta 2021. izabran za kosovskog premijera, otkrio je njen potencijal, između ostalog i zato što je oduvek pratio šta se događa u dijaspori. Tako se Donika Gervala prvi put kandidovala za kosovski parlament u januaru 2021. Njeno ime našlo se na listi novoosnovane stranke „Usudi se“ (Guxo) Vjose Osmani. Osvojila je 70.000 glasova, više od tadašnjeg kosovskog premijera Avdulaha Hotija. Sada će dvojac Kurti-Gervala da predvodi Kosovo u pregovorima sa Srbijom.

„Zatražićemo pomoć od naših evropskih i američkih partnera kako bismo razvili zajedničku strategiju i pokazali gde je naša crvena linija“, rekla je Gervala uoči izbora. Naglasila je takođe da u potpunosti veruje SAD pod rukovodstvom Džozefa Bajdena, ali i Nemačkoj i Evropskoj uniji.

Donika Gervala-Švarc: Zatražićemo pomoć od naših evropskih i američkih partnera kako bismo razvili zajedničku strategiju
Donika Gervala-Švarc: Zatražićemo pomoć od naših evropskih i američkih partnera kako bismo razvili zajedničku strategiju Foto: Privat

Donika Gervala je oštra kritičarka Vašingtonskog sporazuma od 4. jula prošle godine. Što se tiče takozvanog „albanskog nacionalnog jedinstva“, potpuno je jasna: u intervjuima često naglašava da nema ništa protiv da se Albanci jednoga dana prostorno povežu: „Trenutno ne mogu da kažem kako će izgledati ta prostorna unija i da li bi ona bila u okviru EU ili u nekom drugom okviru. Ali jedno je jasno: to mora biti u dogovoru s našim susedima.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.