Ko je napisao Šekspirove drame?
3. novembar 2011.Da li je Šekspir napisao Romea i Juliju? Pitanje koje ovih dana ima težinu čuvenog Hamletovog „biti ili ne biti“. Reditelj Roland Emerih koji je do sada snimao filmove o velikim katastrofama i blokbastere, u najnovijem ostvarenju pozabavio se istorijskom dramom i pitanjem pravog autora Šekspirovih dela.
„Šekspir je i dan danas autor čija se dela najčešće izvode u svetu. Njegova dela su aktuelna kao pre 400 godina“, priča Emerih. „Kada sam pročitao scenario pitao sam Džona Orlova koliko ima istine u njegovom scenariju. On je rekao da to moram sam da odlučim ali je naglasio da se oslanjao na istinite podatke. Onda sam pročitao sve što se o toj temi moglo pročitati i odlučio sam da radim taj film. To je priča koja je morala biti ispričana“.
Šekspir – „periferni glupak“
Roland Emerih je London iz 16. veka, uz obilnu pomoć kompjuterske tehnike, preneo na filmsku traku. Ris Ajfans igra glavnu ulogu erla od Oksforda, koji je, prema reditelju, autor dela koja je potpisao Šekspir. U ulozi ostarele kraljice Elizabete briljira Vanesa Redgrejv, a u ulozi mlade kraljice pojavljuje se njena ćerka Džoli Ričardson.
Sam Šekspir je u filmu predstavljen kao periferni glupak, u epizodnoj ulozi igra ga Rejf Spal. Emerihov novi film Anonimus izazvao je brojne kritike, a nije nedostajalo ni podsmešljivih komentara. Kritike, međutim nisu uzbudile poznatog reditelja:
„Ja sam pomalo provokator i volim da izaberem teme koja će naljutiti ljude. Osim toga, živimo u slobodnoj zemlji u 21. stoleću, ovo nije srednji vek kada je vladala cenzura.“
Protesti u Engleskoj
U Šekspirovom rodnom Stratfordu održan je protest građana koji su svoje nezadovoljstvo izražavali lepljenjem Šekspirovog imena po gradu. Na protestu je rečeno da film predstavlja opasnost po njihovo najveće kulturno blago, izvozno dobro i „istorijski DNK Engleske“. Čak je i princ Čarls podržao zaštitu Šekspirovog imena.
Pojedini kritičari smatraju da Emerihov film zastupa prastare teze, koje su se pojavile još dvadesetih godina prošlog stoleća i koje do danas nisu dokazane. Slažu se da je reč o velikom filmskom spektaklu, pominju lepe kostime i pomalo cinično zaključuju da je reč o filmu koji se bavi seksom, ubistvima, incestom i revolucijom, i pitaju se šta bi „čovek hteo više“. Ne zna se da li misle na publiku ili autore filma.
Autorka: Željka Bašić-Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković