1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Ko je kriv? Niko, poplave su sila prirode

Schmidt Fabian Kommentarbild App
Fabijan Šmit
20. jul 2021.

Voda se povukla i krenula je potraga za krivcem: Zašto ljudi u zapadnoj Nemačkoj nisu obavešteni na vreme? No to je besmisleno, piše urednik naučne rubrike DW Fabijan Šmit.

https://p.dw.com/p/3why5
Arvajler - teško pogođen poplavama
Arvajler - teško pogođen poplavamaFoto: Wolfgang Rattay/REUTERS

Odviše je ljudski tražiti krivce posle ovako razorne prirodne katastrofe. Ali to ne pomaže nikome, ponajmanje žrtvama, porodicama stradalih i onima čije je egzistencije u nekoliko minuta odnela nepojamna vodena bujica.

Pametovanje ide na živce. Baš kao što Nemačka posle izgubljene fudbalske utakmice ima osamdeset miliona trenera, sada su izgleda svi postali stručnjaci za prevenciju katastrofa.

A ima ih i preko granice.Britanska hidrološkinja Hana Kloukje u listu Sandej tajms i razgovoru za nemački javni servis ZDF rekla da upozorenja evropskog sistema za uzbunu zbog poplava EFAS nisu blagovremeno stigla do ljudi u Nemačkoj. To je nazvala "monumentalnim sistemskim propustom".

Mihael Tojrer, zamenik poslaničkog kluba nemačkih Liberala, uhvatio se tog argumenta i dodao da savezni ministar unutrašnjih poslova "direktno snosi ličnu odgovornost". To dobro zvuči usred izborne kampanje. Glupo je samo što ta tvrdnja nema veze sa istinom.

Recimo, javni servis WDR 5 je još prošlog utorka u osam ujutru, dakle više od 24 sata pre početka nepogoda, objavio:

"Nemačka meteorološka služba upozorava na jaku oluju sa snažnim, ponegde i ekstremnim padavinama", a potom su upozorili na "dugu olujnu kišu sa potencijalom da postane vremenska nepogoda. Ponegde se mora računati sa gradom i poplavama."

Ko je pratio vremensku prognozu mogao je, dakle, da sluti šta dolazi. Ko je pratio radar za pljuskove, ili makar pogledao kroz prozor, znao je.

Ali, ekstremno brze bujične poplave u selima poput Šulda na reci Ar niko nije mogao da predvidi niti da se za njih pripremi. Naprosto, postoje neuračunljive sile prirode čiju razornu moć ne možemo predvideti ni inženjerskom veštinom ni uz svu dostupnu tehniku. To ne može ni EFAS.

Sistemi za rano upozoravanje mogu da nas pripreme na relativno sporo penjanje nivoa reka, ali ne na to da potoci začas postaju bujice. Naša vekovna iskustva sa poplavama su merilo za zaštitu od njih i za pravila o tome gde uopšte smeju da se grade objekti.

U Šuldu su međutim zbrisane stolećima stare skeletne kuće (Fachwerkhaus), koje su preživele brojne poplave. Voda je odnela mostove koji su poslednjih decenija dizani i obnavljani uz poštovanje svog inženjerskog znanja i znanja o poplavama.

U slučaju reke Ar čak suštinu promašuje i tvrdnja da su menjanje toka reke i kanalizacija odgovorni za katastrofu. Jer, Ar je reka koja ogromnim delom sledi prirodni tok.

U Erfštatu nadomak Kelna je nabujala reka poplavila kop šljunkare koji se onda toliko nakvasio da je doslovno progutao deo jednog naselja. U oblasti koju je ljudska ruka toliko puta prekopala tokom milenijuma, u rajnskom basenu mrkog uglja, moglo bi da nas čeka još ovakvih smrtonosnih iznenađenja.

Kritike pljušte i zbog okasnelih i protivrečnih uputstava koja su građanima stizala putem specijalnih aplikacija poput KATWARN i NINA. Navodno su ta uputstva uljuljkala ljude da ostanu kod kuće, ili je prostor za evakuaciju bio premali. Uz to su aplikacije zakazale kad je nestalo struje.

Ali aplikacija ne može znati koja će kuća iduća da padne pod poplavom. Možda nadležni mogu nešto da nauče i poboljšaju aplikacije. Ali najvažniji nauk za sve nas je da se u slučaju nepogoda ne oslanjamo samo na lepe digitalne igračke, već da koristimo sva čula.

Fabijan Šmit
Fabijan Šmit

Ponekad nije dobro odreći se dokazane analogne tehnike, kao što je fiksna telefonija koja bi mogla da radi i bez struje.

Nakon obnove će meštani duž Ara sigurno dobiti znatno bolji sistem za rano upozoravanje. No, iduće nevreme će možda pogoditi sasvim drugu reku i drugo selo, možda u Tirinškoj šumi, u Harcu ili podnožju Alpa, a tamo neće biti tako pripremljeni. Gde će udariti? To se ne zna, to je priroda nepogoda.

Gorka istina je da postoje prirodne sile koje su jače od nas ljudi i mogu da udare tako neočekivano i brzo da nema sistema koji nas mogu obavestiti na vreme.

Ostaje nam da pri planiranju gradnje i arhitektonskim poduhvatima učimo iz iskustva, da gradimo bolje i sigurnije, i da se nadamo da idući put neće biti ovako strašno. I moramo da prihvatimo da ne možemo za svaki problem da nađemo krivca.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu