Ko je bio Jozef Šulc?

Spomenik u Smederevskoj Palanci u centralnoj Srbiji, sedamdesetak kilometara od Beograda, podignut je u znak sećanja na na ljude koje su vojnici Vermahta streljali 20. jula 1941. godine. Meštani pričaju da je tu ubijeno 16 Srba i jedan nemački vojnik koji je odbio naređenje da puca. Zvao se Jozef Šulc.

Zašto je u Srbiji podignut spomenik neprijatelju u Drugom svetskom ratu? I zašto se o Šulcu, van granica Srbije, do sada malo znalo? Kako to da su nemački istoričari prevideli takav podvig? Mihael Martens u svojoj knjizi „Potraga za herojem“ vodi nas na detektivsko putovanje kroz Srbiju, Austriju i Nemačku.

Ljudsko lice neprijatelja

Činjenice: Aprila 1941, Vermaht je umarširao u Jugoslaviju. Zemlja je pokorena za samo 11 dana, a kapitulacija potpisana 17. aprila. Usledili su masakri nad partizanima, četnicima, komunistima i nedužnim civilima. Do početka decembra 1941, jedinice Vermahta ubile su između 20.000 i 30.000 Srba.

Priča: Jedan vojnik odbio je da učestvuje u tim masakrima. „Ne, neću da pucam. Ovi ljudi su nevini“, rekao je Jozef Šulc, artiljerac 661. odeljenja 714. divizije, inače dekorater izloga iz Dortmunda zainteresovan za umetnost.

Roman Mihaela Martensa je priča o veri u dobro u čoveku. I, pred toga, priča koja nije bez protivrečnosti.

Istorijska zagonetka

„Potraga za herojem“ nije krimi-roman, iako se čita kao da jeste. I nije istorijski, iako je priča istinita. I, naravno, nije reč o ljubavnom romanu. Knjiga je niz susreta na različitim mestima, razgovora i pisama. Sve to, deo je slagalice o Jozefu Šulcu – istorijske zagonetke koja se dogodila 20. jula 1941. U potrazi za njenim rešenjem, na svetlost dana naizmenično iskrsavaju i dokazi o njegovom podvigu, i oni koji ga opovrgavaju.

Jedan filmski reditelj, jedan pesnik i jedan političar – i to nisu jedini ljudi sa kojima je autor romana razgovarao. Tu je i veliki broj detektiva-amatera čiji su životi na neki način povezani sa smrću Jozefa Šulca. Svako od sagovornika iznosi sopstvenu priču o podvigu iz Smederevske Palanke. Oni su izvori informacija autora, i pravi junaci knjige. Autor ih susreće ih u zabitom selu u Srbiji, u restoranu „Balkan“, u arhivama Ludvigsburga...

Čitalac ima osećaj kao da i sam sedi sa njima, dok gori crveno svetlo na aparatu za snimanje. Autor čitaoca vodi u Titovu trpezariju na razgovor sa predsednikom, u restoran „Tri šešira“ i šetnju po ulicama Beograda, u jugoslovenski filmski arhiv… Tokom razgovora sa svedocima događaja koji se odigrao 20. jula, čitalac i sam postaje neka vrsta istražitelja.

Mogu li da zastare herojska dela?

Podvig iz Smederevske Palanke nije zaboravljen, iako se dogodio pre tačno 70 godina. Ljudi u Srbiji pamte kako je jedan Nemac ustao protiv nepravde nanete Srbima. U Nemačkoj nije ni mogao da bude zaboravljen jer se za njega nikada nije ni znalo.

Mogu li da zastare herojska dela? Imaju li ona rok trajanja? Ne, sigurno ne. Ni u kom slučaju. Mora da je o tome razmišljao i Maihael Martens dok je neumorno tragao za dokazima po prašnjavim policama arhiva i selima kojih nema ni na kartama. I našao ih je mnogo.

Potraga za onim što se dogodilo 20. jula 1941. u Smederevskoj Palanci, za onim što je tada i tamo učinio Jozef Šulc, očaravajuća je priča puna neobičnih protagonista i detalja, napisana stilom koji drži pažnju čitaoca do samog kraja, do razrešenja zagonetke.

Mihael Martens je novinar Frankfurter algemajne cajtunga. Od 2001. do 2009. bio je dopisnik iz Beograda. Danas izveštava iz Istanbula. Njegovu knjigu „Potraga za herojem – Priča o vojniku koji nije hteo da ubija“ (Heldensuche – Die Geschichte des Soldaten, der nicht töten wollt)objavila je 25. jula 2011. izdavačka kuća Paul Colnaj (Paul Zsolnay Verlag).

Autorka: Rajna Brojer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković