Ko je bacao petarde: Mihael ili Muhamed?

Prizori iz novogodišnje noći iz berlinske četvrti Nojkeln ličili su na prizore iz nekog, građanskim ratom pogođenog područja: zapaljeni autobusi, grupe mladića koji raketama i petardama napadaju sve što se kreće (uključujući i policiju), kola hitne pomoći pod paljbom raketa i bačenih predmeta poput aparata za gašenje požara.

Iskusni policajci i vatrogasci pričaju da „tako nešto nisu doživeli u svojoj karijeri“. Fenomen napada na predstavnike države u migrantskim četvrtima nije nepoznat, ali razmere onoga što se događalo u novogodišnjoj noći iznenadile su i iskusne kriminologe i sociologe.

Propala integracija?

Krivac je brzo imenovan: neuspela politika integracije u toj nekadašnjoj proleterskoj četvrti zapadnog Berlina u kojoj već decenijama žive i mnogi useljenici sa Bliskog istoka. Oni, tako glasi optužba, a pogotovo od strane demohrišćanske opozicije u Berlinu, ne priznaju ništa što ima veze s nemačkom državom, već samo poštuju zakone svoga klana.

Internetom kruže snimci napada na policijske patrole, vatrogasna i kola hitne pomoći. Na njima se uglavnom vide mladi očigledno stranog porekla. Policija je ubrzo objavila i spisak 145 privedenih u novogodišnjoj noći i spisak državljanstva. Među mnogim Avganistancima i Sirijcima, ali i pokojim Albancem, našao se najveći broj onih koji imaju nemačke pasoše. Državno tužilaštvo u međuvremenu je pokrenulo 25 postupaka protiv privedenih. Većina njih su nemački državljani.

To opozicionoj Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU) u Berlinu nije dosta. Sve su glasniji zahtevi političara te stranke da se uz državljanstvo navede i ime. Jer, po toj logici, nije isto ako je kriminalac s nemačkim pasošem Mihael ili Muhamed. „Radi se o grupama počinilaca. Policajci i vatrogasci jasno govore da su napadači bili mladi migranti i to isključivo arapskog porekla“, kaže između ostalog i Frank Balcer, potpredsednik poslaničke grupe CDU u parlamentu grada-savezne pokrajine Berlin.

Treba jasno reći o čemu se radi

On, kao i ostatak demohrišćana u berlinskom Senatu, smatra da bi se, s obzirom na stepen brutalnosti koja je manifestuje u novogodišnjoj noći, trebalo pozabaviti pitanjem propalih migracija. „To je posebno u Nojkelnu tema kojom se bavimo već decenijama i stalno izbegavamo da jasno imenujemo o kojim grupama se radi. Ne smemo da prećutkujemo šta se u pojedinim kvartovima događa“, rekao je Balcer za javni servis Rundfunk Berlin-Brandenburg.

Kevin Kinert, generalni sekretar Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) koja je na vlasti kako na saveznom nivou, tako i u Berlinu, smatra da takvi zahtevi „više govore o samom CDU u Berlinu“, nego o događajima u novogodišnjoj noći. „Za CDU bi bilo bolje da ustane protiv napada sestrinske CSU na Berlin“, rekao je Kinert reagujući tako na zahteve iz Bavarske da se Berlinu uskrate sredstva zbog događaja u novogodišnjoj noći.

Svi su žrtve

Senatorka (ministarka) za unutrašnja pitanja Berlina Iris Špranger (SPD) poziva na oprez kada se radi o paušalnim prozivkama za ono što se događalo u novogodišnjoj noći. „Razgovarala sam s mnogim arapskim i avganistanskim preduzetnicima u Berlinu koji su takođe besni zbog onoga što se događalo u novogodišnjoj noći“, kaže Špranger.

I poverenica za integraciju u kvartu Nojkeln Guner Balci kaže: „Žrtve tih mladića su svi stanovnici Nojkelna, bez obzira na poreklo“. Gradonačelnica Berlina Franciska Gifaj najavila je dodatne mere, poput povećanja broja policajaca i opremanje kamarama kako bi se lakše identifikovali napadači, ali rasprava o integraciji i novogodišnjoj noći potrajaće sigurno bar do ponovljenih izbora u Berlinu 12. februara.

nk (afp,dpa,rbb)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.