Ko hoće vojnike SAD mora to i da plati
13. mart 2019.
SAD imaju više od 170.000 stacioniranih vojnika u više od 160 zemalja širom sveta. Poređenja radi: kompletan Bundesver ima oko 180.000 vojnika.
Vojnici SAD u inostranstvu ne rade samo na sprovođenju interesa svoje zemlje, već i na zaštiti saveznika – pre svega partnera u NATO. Saveznici su decenijama mogli da se oslone na tu podršku, a ona je sa stupanjem Donalda Trampa na funkciju predsednika dovedena u pitanje.
Vojska SAD kao privilegija
Tramp je postavio uslov da saveznici izdvoje više novca za svoju odbranu. Novi plan Bele kuće pokazuje koliko on ozbiljno misli. Agencija Blumberg prenosi da se razgovara o principu „Troškovi plus 50“: zemlje u kojima su stacionirani vojnici SAD trebalo bi da preuzmu kompletne troškove za to – i da na tu sumu dodaju još 50 odsto – tako reći za privilegiju što ti vojnici kod njih borave.
Blumberg dalje piše da je taj koncept trenutno samo opcija o kojoj se interno razgovara u vođstvu SAD, ali da o tome još nije doneta nikakva odluka. Osim toga, taj predlog je izazvao žestoke reakcije u Pentagonu.
Ben Hodžis je bivši komandant vojske SAD u Evropi koji je 2017. više nije na toj funkciji, ali je ostao da živi u Nemačkoj. On je iskusan poznavalac odbrambene politike SAD i za DW kaže: „Kada sam prvi put čuo za ovaj plan, bio sam zapanjen. To ne može biti ozbiljna politička ideja“.
Opit u Južnoj Koreji
Tramp, međutim, misli ozbiljno, što pokazuju najnoviji pregovori sa Južnom Korejom. Nakon Japana i Nemačke, ta azijska zemlja je na trećem mestu po broju stacioniranih vojnika SAD. Tramp je od Južne Koreje zatražio više novca sa stacioniranje vojnika. Kažu da je rekao: „Hoćemo kompletne troškove plus 50 odsto“. Na kraju je Južna Koreja pristala da plati osam odsto više nego sada: 924 miliona umesto 830 miliona dolara.
„Armija SAD je stacionirana u Južnoj Koreji da brani zemlju“, objašnjava Ben Hodžis. Tamo se još unekoliko može razumeti to što Tramp traži više novca. „Ali trupe koje su stacionirane u Nemačkoj, Italiji Grčkoj ili Velikoj Britaniji, služe zajedničkoj bezbednosti svih.“
Nemačka – važna lokacija vojske SAD
Nemačka je za SAD najvažnija lokacia u Evropi. Krajem 2018, u Nemačkoj je bilo aktivno biše od 35.000 vojnika SAD. Više i ima samo u Japanu U Štutgartu se nalaze centrale vojske SAD za Evropu i Afriku Vazduhoplovna centrala za Evropu se nalazi u Ramštajnu u saveznoj pokrajini Porajnju-Palatinatu. U Nemačkoj je stacionirana i mornarička pešadija i samo mornarica nema stalnu bazu u Nemačkoj.
Regionalni medicinski centar u Landštulu je najveća poljska vojna bolnica armije SAD van SAD. Tamo se lekari staraju o vojnicima koji su, na primer, ranjeni u Iraku. A SAD upravo u blizini Ramštajna grade novu bolnicu – koja košta oko milijardu dolara.
„Trupe SAD u zemlji donose vrlo male prednosti Nemačkoj, ali velike prednosti SAD“, kaže Tomas Hičler, političar SPD u Odboru Bundestaga za odbranu. Zato on smatra da bi bilo neprimereno da se troškovi prebace na Nemačku. Sa tim se slaže Ben Hodžis: „Od toga mi imamo korist. Samo tako možemo u Africi, na Bliskom istoku i u Evropi da radimo ono što moramo da radimo“.
Nezamislive sume
Hičler u planu vidi poznatu agresivnu retoriku predsednika SAD čiji je cilj da izdejstvuje najbolje dilove za SAD – u skladu sa sloganom „America first“. To nije prvi put da Tramp traži novac od saveznika. „Imućne zemlje koje štitimo su sve pod prismotrom“, rekao je Tramp u jednom govoru pred Pentagonom: „Ne možemo biti dežurna budala za sve“.
Predsednik SAD je više puta oštro napao pre svega Nemačku jer njeni izdaci za vojsku ne iznose, kao što je dogovorno sa NATO, do dva odsto bruto društvenog proizvoda. Hodžis se slaže da bi Nemačka morala da učini više, ali: „Moramo naći puteve da sarađujemo sa tim zemljama a ne samo da ih stalno kritikujemo“.
Kada se sabere sav novac koji Nemačka troši na bezbednost u svetu – dakle, ne samo za odbranu nego i za diplomatiju – onda smo se približili sumi od dva procenta, objašnjava Tomas Hičler.
Prema računici trusta mozgova „Rend korporejšn“, Nemačka za vojsku SAD u svojoj zemlji plaća oko milijardu dolara godišnje, što je oko 28 odsto troškova. Ako bi se uvelo pravilo „Troškovi plus 50“, onda bi troškovi i to samo za stacioniranje vojnika SAD bili pet do šest puta veći i iznosili bi oko 4,6 milijardi evra.
Popust za dobro ponašanje
U članku Blumberga se piše i o još jednom predlogu iz Vašingtona koji je na meti kritika: zemlje koje vode politiku u skladu sa politikom SAD mogle bi da plaćaju manje. To za Tomasa Hičlera znači da je ugrožena međunarodna saradnja: „Tako ne funkcioniše međunarodna organizacija bezbednosti“.
Na kraju bi sve moglo da se završi sasvim drukčije, kaže Hičler: mogle bi da se razviju principijelne debate o stacioniranju vojnika SAD: „Mogu da zamislim da će biti protesta o odbijanja u narodu“, rekao je Hičler. A to bi se uklopilo u aktuelno kritičko držanje Nemaca prema vladi SAD.
Zato je i vlada SAD trenutno uzdržana sa izjavama o svojim namerama. SAD ne mogu da se odkrenu Nemačke kao lokacije: „Potreban nam je taj pristup Evropi kako bismo štitili nas same i naše saveznike“, rekao je Hodžis.
TI meni – ja tebi
Ovakav postupak SAD bi mogao da izazove lančanu reakciju u NATO, nagoveštava Hodžis: „Ako SAD ispostave račune drugim zemljama, mogu da zamislim da će one uzvratiti sličnim zahtevima“. A onda bi mogao da usledi niz odmazdi kakve smo već videli u sporu između SAD i EU oko carina.
Veliki rizik za SAD i zategnuta situacija između saveznika – Tomas Hičler smatra da sa takvim perspektivama Tramp neće moći da sprovede svoj plan: „SAD bi u Nemačkoj izgubile mnogo više od nas“, veli, ali predsednik SAD za mnoge važi kao neuračunljiv. „Nadam se da je ovaj izveštaj (Blumerg) preteran“, kaže Ben Hodžis: „Ali, poslednje godine, nažalost, pokazuju da u svemu tome može biti nečega“.