Ko bi to da puca na izbeglice?

Desničarska partija Alternativa za Nemačku (AfD) u anketama je dogurala da ogromnih 12 odsto podrške – time bi, iza demohrišćana i socijaldemokrata, postala treća snaga u zemlji. AfD je nastala pred prošle izbore 2013. kao stranka protivnika evra i zagovornika liberalne ekonomije i tada je zamalo ostala ispod cenzusa. Međutim prošle godine je neoliberalno rukovodstvo partije smenjeno, nakon čega su stranku napustili dotadašnji predsednik i brojni osnivači, prebacujući novim liderima da su pomerili stranku udesno i da raspaljuju mržnju prema strancima.

Nova šefica stranke Frauke Petri (naslovna fotografija) oštro kritikuje izbegličku politiku vlade koju smatra previše liberalnom, ali je tokom vikenda sve šokirala jednom direktnom izjavom: Nemačka bi trebalo da zatvori granice, a policija bi u slučaju nužde i oružjem morala da spreči ilegalni prelazak granice jer „tako stoji u zakonu“. Petri nije objasnila u kojem to zakonu piše da treba pucati na izbeglice. Njena zamenica u partiji Beatriks fon Štorh je na Fejsbuku dobila pitanje da li podržava da se puca i na žene s decom. Odgovorila je kratko i jasno: „Da“. Nakon toga je Fon Štorh pokušala da se opravda, ali bilo je kasno – cela Nemačka debatuje o tome da li je AfD uopšte normalna partija ili se radi o nečemu što je u Nemačkoj već viđeno.

U nemačkim novinama se oštrim komentarom izdvaja list Frankenpost (Hof): „Trabunjanje lovaca na pacove iz AfD-a razdire nemačko društvo. Onaj ko javno zahteva da država puca na ljude koji kod nas traže utočište već je napustio polje Ustava. Takvi braon (boja nacista, prim. red.) glupaci žele da svojom odvratnom demagogijom šire mržnju i raspiruju strah. Taj zahtev razotkriva šta AfD zaista jeste: nacistička partija skrivena iza maske građanske pristojnosti. Da, zaista građani treba da budu zabrinuti – ali samo zato što ove galamdžije uopšte imaju šta da kažu u našoj zemlji. To je veća opasnost za Nemačku od izbeglica koje stoje na granicama.“

Ugledni Frankfurter algemajne cajtung piše da priča o oružanom suprotstavljanju izbeglicama oslikava nepojamnu mržnju u rubnim delovima nemačkog društva – ako se još uvek može tvrditi da su to tek rubni delovi. „Ovim se dokumentuje računica šefice AfD Frauke Petri i njene zamenice Beatriks fon Štorh koje hoće da ciljanim provokacijama izazovu ritualno ogorčenje kako bi onda odenuli mučenički kostim progonjene manjine. Petri i Štorh nisu ni blesave ni duševno bolesne. Dame iz AfD-a i muškarci iz drugog reda te partije su hladni, proračunati i usmereni na privlačenje glasača. Ne kriju želju da njihova zemlja i Evropa budu drugačije – zatvorene i ružne.“

U sličnom stilu piše i konzervativni Velt: „Eto hladno proračunatih skupljača glasova sa dna kace u lovu na plen. Tako kultura debate postaje divlja, tako se urla protiv Ustava. To ne sme da prođe.“ Međutim list kritikuje i držanje pogotovo vladajućih socijaldemokrata čiji šef Zigmar Gabrijel traži da Služba za zaštitu ustavnog poretka uzme AfD pod lupu. Takođe, socijaldemokrate i dalje odbijaju da učestvuju u televizijskim emisijama i diskusijama na koje su pozvani i predstavnici AfD-a. „Time nastaje utisak da se jeftino povlači pred stvarnim problemom. A taj problem jeste i ostaje nerešena izbeglička kriza“, piše Velt.

Na tom tragu beleži i Rajniše post (Diseldorf): „Što grublje etablirane partije kritikuju AfD, to ta stranka dobija više podrške. Nepotreban vetar u leđa je AfD dobio već i time što socijaldemokrate na jadan način odbijaju da učestvuju u tok-šou emisijama zajedno s predstavnicima AfD. Jer praksa je pokazala: najbolje sredstvo protiv AfD-a jesu političari AfD-a kada učestvuju u tok-šou. Tako gospođa Petri sama sebe pokopava izjavom da zakon propisuje da se u slučaju nužde puca na izbeglice na granicama. To ne bi bilo samo nehumano, već je i pogrešno. Štaviše, graničari bi time prekršili zakon.“

To dalje objašnjava list Merkiše algemajne (Potsdam): „Vrhovni savezni sud je u dve presude utvrdio da je korišćenje oružja dozvoljeno samo u slučaju neposredne opasnosti po život i zdravlje drugih ili kod posebno opasnih počinilaca. Dakle, preko granice bi morale da nadru naoružane izbeglice koje bi na taj način izvršile prepad na Saveznu Republiku Nemačku – tek tada bi graničari smeli da se maše za oružje.“

Minhenski list Merkur podseća da je 40-godišnja Petri rasla u Drezdenu u Istočnoj Nemačkoj. „Neko je izgleda ovde dobrano podojen mlekom socijalističkog raja za radnike i seljake. Nasleđe DDR-a zlosutno lebdi nad izbegličkom debatom: jedni su iz unutarnemačke granice smrti izvukli pouku da se granice više uopšte ne mogu štititi; drugi bi voleli povratak rigidnom graničnom režimu i korišćenje ubojitog oružja. Demohrišćani i socijaldemokrate mogu biti srećni što se sve razuzdaniji AfD-duet sam razotkriva.“