Ko će odgovarati za smrt 142 ljudi?
10. februar 2010.
Izlaganje pukovnika Georga Klajna biće odlučujuće za razjašnjavanje takozvane afere "Kundus". Jer naredbu za napad, u kojem su poginule 142 osobe, izdao je upravo on. Ta tragedija je u Berlinu izazvala pravi politički potres. Tadašnji ministar odbrane Franc Jozef Jung podneo je ostavku, a njegov naslednik Karl Teodor cu Gutenberg bio je izložen velikom pritisku.
Glavni inspektor Bundesvera je otpušten, isto kao i državni sekretar u nemačkom Ministarstvu odbrane, a mnogi saveznici NATO alijanse u Avganistanu su ljutito odreagovali, pre svega komandir ISAF-a Stenli Mek Kristal. Ministar odbrane Gutenberg je istina stao u odbranu svog oficira, ali je posle i sam kritikovao napad: „Iako je pukovnik Klajn bez sumnje u najboljoj nameri reagovao, kako bi zaštitio vojnike, iz aktuelne, objektivne perspektive, smatram da napad nije bio primeren.“
Pogrešan cilj
Ministar Gutenberg je time mislio na 250 kilograma bombi kojima su američki borbeni avioni gađali cisterne. Ciljevi su im bili muškarci koji su stajali oko sakrivenih vozila. Jedan informant Bundesvera je dojavio da je reč o talibanima.
Podrška iz vazduha se prema pravilima misije ISAF može zatražiti samo ukoliko su savezničke trupe uključene u borbe. To u noći od 4. septembra 2009 godine nije bio slučaj. Uprkos tome, pukovnik Klajn je izvestio da je bilo „blagih dodira“ sa protivničkom stranom. Klajn nije prihvatio ni predlog američkog pilota da ciljano područje preleti u niskom letu, kako bi se na taj način okupljenoj grupi ljudi dalo upozorenje. Na osnovu izveštaja o događajima te noći, vrlo je verovatno da je Klajn želeo da talibani budu likvidirani. Pri tome se nije pridržavao ni pravila misije ISAF, niti je informisao svog nadređenog, generala Jerga Folmera u glavnoj komandi u Masar-i-Šarifu. Ovakvo jednostrano delovanje nije tipično za oficire Bundesvera koji važe za vrlo oprezne.
Pravosuđe ima poslednju reč
Mnogi članovi istražne komisije isprovocirani. Među njima i socijaldemokrata Rajner Arnold: „Naravno da se optužbe ne smeju iznositi unapred. I za pukovnika Klajna pretpostavljamo da je nevin i to izričito i kažemo. Međutim ne sme se unapred iznositi ni bilo kakva ocena o nevinosti. To je stvar pravosuđa.“
Nejasno je još uvek da li će pukovnik Klajn danas odbiti da se izjasni pred istražnom komisijom i samo pročitati saopštenje ili će ipak hteti da odgovara na pitanja poslanika. Klajn bi mogao da odbije davanje izjave jer Savezno državno tužilaštvo protiv njega ispituje pokretanje istražnog postupka. Jasno je samo da se današnje saslušavanje svedoka odvija iza zatvorenih vrata i da mediji neće biti u prilici da ga direktno prate.
autori: N. Verkhojzer, B. Fazlagić-Šestić
odg. urednik: N. Jakovljević