Ko će kukati za kunom?

U Zagrebu je već rano prepodne vruće, na ulicama vlada gužva. Mnogi žele na brzinu u kupovinu kupovinu pre podnevne žege. U jednom kafiću u centru grada sede tri studenta: Jagor Šunde, Fran Zekan i David Čemeljić.

Njih trojica su na svoj način doprineli uvođenju evra kao nove valute u Hrvatskoj. Naime, na hrvatskoj kovanici od jednog evra nalazi se dizajn s kojim su tri prijatelja pobedili na konkursu Hrvatske narodne banke (HNB).

Građani su podeljeni

Od 1. januara iduće godine će Hrvatska biti 20. članica evrozone. No u zemlji se o tome kontroverzno diskutuje – građani su podeljeni. Mnogi se plaše rasta cena.

Opozicija smatra da je trenutak za uvođenje evra pogrešno odabran te da je trebalo pričekati da EU prestane da srlja iz jedne krize u drugu. Prema ispitivanju javnog mnijenja Eurobarometra, ove godine još samo 55 odsto hrvatskih građana podržava novu valutu – znatno manje nego ranijih godina.

Ako se pita Šundea, Zekana i Čemeljića, uvođenje evra je korak u pravom smeru. Sva trojica žele da se Hrvatska u potpunosti integriše u EU, dakle i što se tiče valute.

„Evropska unija treba da bude hram koji nam omogućava očuvanje naše istorije, različitih kulturnih vrednosti nacija i istovremeno konkurentnost naših ekonomija na regionalnom i međunarodnom nivou“, kaže Šunde. „O tome sanjamo. A prvi koraci su monetarna integracija i članstvo u Šengenskom prostoru.“

Ovog 22-godišnjeg studenta arhitekture na Univerzitetu u Zagrebu zanimaju hrvatska ekonomija i evropska monetarna politika.

On je u proljeće čuo da je HNB ponovo raspisao konkurs za dizajn hrvatske kovanice od jednog evra, nakon što je kod prethodnog bilo problema s autorskim pravima. Šunde i dva prijatelja su se prijavili.

„Mi smo ponosni“

Oni su danima radili na tom projektu, digitalizovali, optimirali i isprobavali 3D štampu sve dok im rezultata nije izgledao savršeno.

Na novoj kovanici od jednog evra nalazi se kuna, a iza nje šahovnica. Zadržavanje kune barem u tom obliku verovatno se sviđa Hrvatima. Kuna kao platežno sredstvo ima dugu tradiciju – krzno te životinje je još u srednjem veku korišćeno za plaćanje i razmenu.

Na sopstveno iznenađenje, trojica studenata su pobedili na takmičenju. Bili su oduševljeni. „Ponosni smo jer smo našim radom nešto doprineli budućnosti zemlje i društva“, kaže Fran Zekan (21).

Strah od poskupljenja

Za hrvatske građane evro nije ništa novo – oni već godinama često štede upravo u evrima. I velike kupoprodaje se obavljaju u evropskoj valuti.

Ipak, prema brojkama iz juna koje je objavio Eurobarometar, čak 81 odsto građana se boji poskupljenja troškova života nakon uvođenja evra. Mnogi su zabrinuti da će hrvatska monetarna politika time izgubiti veliki deo samostalnosti.

Ognjan Zlatev, šef Predstavništva Evropske komisije u Hrvatskoj, ne deli te bojazni. On ističe primer Slovačke i kaže da su u toj zemlji nakon ulaska u evrozonu cene stvarno porasle, ali samo za oko dva odsto. „Taj efekat je vrlo brzo opet nestao“, kaže Zlatev.

On dodaje da HNB u saradnji sa EU planira PR-kampanju kako bi uverili „često još uvek skeptične starije generacije“.

EU i Hrvatska narodna banka smatraju da je Hrvatska dobro pripremljena za novu valutu. Kako bi se sprečila moguća zloupotreba trgovaca, sve do 2024. godine cene će biti izražene i u evrima i u kunama.

Šunde, Zekan i Čemeljić znaju da uvođenje evra ima i prednosti i nedostatke. Time neće nestati ekonomski problemi, kaže Šunde. „Zemlje ne mogu očekivati bolju budućnost samo zbog druge valute. Za to se moraju preduzeti jasni ekonomsko-politički koraci za dobrobit građana“, smatra Šunde.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.