Ključni igrač – Bedžet Pacoli
23. avgust 2017.
Izvesno je da će Kosovo nakon poslednjih izbora održanih 11. juna dobiti novog premijera. Pitanje je samo ko će to biti: Ramuš Haradinaj ili Aljbin Kurti? Ramuš Haradinaj, koga srpske vlasti i dalje optužuju za ratne zločine, ipak je trenutno u prednosti, pošto je njegova koalicija PAN (Demokratska partija Kosova koju vodi Kadri Veselji, Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja, „Nisma“ Fatmira Ljimaja i neke manje partije), osvojila najviše mandata (39). Koalicija PAN tako je stekla pravo da imenuje predsednika Parlamenta i da kao prva dobije mandat za formiranje vade.
Problem je međutim nastao kada su sve ostale albanske koalicije i partije odbile saradnju sa PAN-om, odnosno sa Kadrijem Veseljijem, čovekom koji je tokom i posle rata bio prvi čovek tajne informativne službe na Kosovu, a u prethodnom mandatu bio i predsednik Skupštine.
Izborna matematika
Kosovska Skupština broji 120 poslaničkih mesta. Od toga su 20 mesta, takozvanom „pozitivnom diskriminacijom“, rezervisana za manjine – 10 za Srbe i 10 za ostale manjine. Koalicija PAN osvojila je 39 poslaničkih mandata, pokret „Samoopredeljenje“ (Vetevendosje) 32 i koalicija LAA (koalicija Demokratskog saveza Kosova aktuelnog premijera Ise Mustafe, Alijansa „Kosova e Re“ – AKR, Bedžeta Pacolija i „Alternative“ Mimoze Kusari-Ljilja) 29 mandata.
Pošto do sada nijedna albanska koalicija niti partija nisu želele da sarađuju s koalicijom PAN, a nisu joj bili dovoljni ni glasovi manjina (čime bi se od 120 stiglo samo do 59 glasova), Veselji i Haradinaj krenuli su u lov na pojedince. Nakon više pregovora, Haradinaj je uspeo da ubedi Teutu Rugova, ćerku bivšeg predsednika Kosova Ibrahima Rugove, da podrži njegovu kandidaturu za premijera. Tako je u parlamentu stvorena pat pozicija – 60:60 glasova.
Karika koja je nedostajala
Predstavnici „Samoopredeljenja“ složni su da neće dati svoje glasove Veseljiju za predsednika Parlamenta, niti Haradinaju za premijera. Zbog toga su Veselji, Haradinaj i njihovi saradnici, nakon što su dobili podršku Teute Rugova, svu pažnju usmerili ka koaliciji LAA, odnosno ka AKR Bedžeta Pacolija, koja u novom sazivu ima četiri poslanika.
Pacoli je uoči izbora odbacio svaku vrstu saradnje sa PAN-om, pošto je navodno imao velikih nesuglasica sa čelnicima DPK, odnosno sa Veseljijem, kao i sa predsednikom Kosova Hašimom Tačijem (koji je ranije bio predsednik DPK). Govorilo se čak da su Pacoli i Tači (kao neformalni lider DPK), nakon što je Pacoli odlučio da na izbore izađe sa Isom Mustafom, a ne sa DPK, bili na ivici fizičkog obračuna, ali to nikada nije potvrđeno. U svakom slučaju, Pacoli se posle izbora više puta javno zaklinjao, između ostalog i u intervjuu za DW, da neće ući u koaliciju s Veseljijem i Haradinajem.
Mnogi analitičari na Kosovu ipak su tvrdili da bi upravo Pacoli mogao da bude karika koja PAN-u nedostaje za formiranje parlamentarne većine. Sve vreme se očekivalo da će bar jedan poslanik te stranke (pevač Ljabinot Tahiri) da podrži buduću vladu Haradinaja, ali na kraju će očigledno biti drugačije: Pacoli je prošle nedelje dobio zeleno svetlo svoje stranke da pregovara sa koalicijom PAN o formiranju buduće vlade.
Bez potvrde, ali sve jasno...
Zvanične potvrde još nema, ali će Pacoli – najbogatiji Albanac, a neki kažu i najbogatiji čovek na Balkanu – ipak pristati da uđe u koaliciju sa PAN-om. Trenutno se samo radi na utvrđivanju detalja. Iz razgovora s ljudima veoma bliskim pregovaračkim ekipama, DW saznaje da Pacoli, sa samo četiri poslanika, zahteva najmanje tri ministarska mesta – i to onih značajnih. Izvori DW kažu da će Pacoli i da dobije to što traži, jer Veselji i Haradinaj nemaju drugog izbora.
Takođe saznajemo da bi sam Pacoli mogao da bude budući šef kosovske diplomatije, što bi za Kosovo bilo od velike koristi, ako se zna da on ima veoma dobre poslovne i privatne veze s Rusijom i bivšim sovjetskim republikama. Pacoli je nekada imao veoma dobre veze s bivšim predsednikom Rusije Borisom Jeljcinom, tako da je uspeo čak i da sa Rusima uđe u posao renoviranja Kremlja. On ima na hiljade radnika i u ostalim bivšim sovjetskim republikama, ali ima jako dobre veze sa arapskim i nekim afričkim zemljama, onima koje još nisu priznale nezavisnost Kosova. Sa druge strane, njemu se na Kosovu zamera prevelika bliskost s nekim ljudima u Beogradu, pošto se devedesetih godina stastajao čak i sa bivšim predsednikom Srbije i Jugoslavije, Slobodanom Miloševićem. Analitičari ipak smatraju da bi njegove veze, ali i njegova umerenost, bile veoma korisne za Kosovo.
Haradinaj zavisi od Srba i ostalih manjina
Da li je Pacoli postigao dogovor sa PAN-om, videće se već u četvrtak, kada bi Kadri Veselji trebalo da bude izabran za predsednika Skupštine Kosova. Njegovi dosadašnji koalicioni partneri, ali i neki čelnici „Samoopredeljenja“, Pacolija će sigurno proglasiti za „izdajnika“ koji sarađuje sa „četnicima“ iz Srpske liste. Činjenica je međutim da će Pacoli i na osnovu toga dobiti izuzetnu težinu u kosovskoj Vladi.
Ali „izuzetno teški“ će biti i poslanici Srpske lista, od koje će zavisiti svaka buduća važna odluka kosovskog Parlamenta i Vlade. Izgleda apsurdno, ali Haradinaj će ući u koaliciju sa Listom koja ga je do juče proglašavala za ratnog zločinca. Mnogo odluke Haradinaja zavisiće od Beograda, odnosno od predsednika Aleksandra Vučića, koji – javna je tajna – diriguje Srpskom listom na Kosovu. Da li će zarad „viših ciljeva“ Beograd da povuče međunarodnu poternicu za Haradinajem – pokazaće vreme. Izvesno je međutim da bi vrlo brzo moglo da dođe do zvaničnog rukovanja Vučića – ili bar premijerke Srbije Ane Brnabić – i Haradinaja.
To je neophodno, između ostalog i zbog izazova koji očekuju Prištinu, ali i Beograd, kao što su demarkacija granice sa Crnom Gorom, dijalog između Beograda i Prištine, kao i formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) na Kosovu, stvaranje vojske Kosova, implementacija Briselskog sporazuma...
Da će u Haradinajevoj koaliciji biti potrebna izuzetno velika pregovarača spremnost i spremnost na kompromise, pokazuje i činjenica da bi mnoge odluke mogle da budu blokirane i od poslanika ostalih manjina (Bošnjaka, Turaka, Roma). Druga mogućnost jeste da se formira većina koju bi predvodio Aljbin Kurti, ali je to trenutno u drugom planu. Mnogi veruju da bi Beogradu i Briselu sa Kurtijem bilo još teže. Zato se veruje da će i Beograd i Evropska unija pre da podrže vladu Ramuša Hradinaja.