"Želim da se uspaničite, da osetite strah... jer vaša kuća gori! " Reči, koje je Greta Tunberg izgovorila početkom godine u Davosu, sigurno će se naći na listi najvažnijih citata iz 2019. godine. Retko se može doživeti da neko tako jezgrovito duh vremena pretoči u reči. Čini se kao da su hiljade mladih ljudi samo čekali znak za start, kako bi se konačno krenulo u ono što treba uraditi: ustati, izaći na ulicu i glasno dići glas protiv ljudskim faktorom uzrokovanih klimatskih promena.
Čini se da je u Nemačkoj, možda i više nego u ostalim evropskim zemljama, mlada švedska aktivistkinja podstakla konačno oslobađanje nagomilane dugogodišnje napetosti. Istinska lavina protesta i ogorčenja spustila se u dolinu, nadjačavajući sve što joj stane na put. Panika je odnedavno zavladala zemljom i gura politiku ispred sebe.
Glavna stvar da se "nešto radi"
Sve više nemačkih gradova proglašava takozvano 'klimatsko vanredno stanje'. Pre nekoliko dana čak se i Evropski parlament poveo za tim i proglasio 'klimatsko vanredno stanje' za čitavu EU. To nema konkretne posledice, a ni situacija sa klimom se time neće poboljšati, ali o tome se i ne radi: Ovde se radi o stvaranju straha i panike u društvu.
Najnoviji doprinos talasu panike: Prema navodima nemačke organizacije za zaštitu okoline Germanwatch, Nemačka je treća zemlja u svetu po ugroženosti od ekstremnih vremenskih nepogoda. Iako, prema Germanwatchu, indeks ugroženosti ne daje zaključke o uticaju klimatskih promena na pomenute vremenske neprilike, a analiza ima i izvesnih 'statističkih nejasnoća'. No, presudna je opomena: Rast temperature povećao je verovatnoću od ekstremnih vremenskih nepogoda u budućnosti . S malo reči strah se dalje širi na sve strane.
S druge strane, strah obično nije dobar savetodavac. Kad čovek paniči, retko donosi dobre odluke, a da ne govorimo o društvu. U demokratiji, političke odluke treba donositi na temelju racionalnih argumenata. Klima straha tome je dijametralno suprotna. Tada se argumenti koriste kao dobrodošli pomagači - kada to nekom tako odgovara.
Klima i vremenske prilike
Primer: oni koji tokom velikih talasa hladnoće (Da, još uvek ih ima!) pitaju šta je sa globalnim zagrevanjem, morali bi da nauče da postoji razlika između klime i vremena. Ako, s druge strane, uslede dva suva i vruća leta, onda se nesumnjivo tumače kao znakovi prikradajućih klimatskih promena.
Još jedan primer: Klimatski aktivisti se oslanjaju na navodno nedvosmislene naučne dokaze. Ali kada ugledni klimatolog, poput Hansa fon Štorha, kaže: "Sve se pomešalo, u svemu se preteruje", tada se njegov naučni integritet odmah dovodi u pitanje.
Preterana očekivanja
To se, naravno odslikava i na političke stranke u Nemačkoj. Dok klimatski aktivisti doslovno teraju tradicionalne partije da nešto preduzmu, Zeleni doživljavaju nove rekorde u istraživanjima javnog mnjenja. Isprogramiran je novi sukob: Ako se jednog dana vrate na vlast, Zeleni i njihovi birači ustanoviće da probuđena velika očekivanja u stvarnom životu nisu ostvarljiva. A rezultat će biti: nova razočarenja, nova ljutnja i još veći strah.
Naravno da se može i treba raspravljati o klimatskoj politici. I naravno da klimatski aktivisti imaju dobre argumente. Ali klimatska politika mora biti onakva, kakva bi politika uvek trebalo da bude: nadmetanje snagom boljeg argumenta. Klimatske promene su previše važna tema da bi se prepustila samo klimatskim aktivistima. Njihove strahove treba shvatiti ozbiljno, kao i druge strahove drugih društvenih grupa. Ali, pustiti da prevladaju strahovi jedne jedine grupe - to nije dobra opcija.