Klimatska konferencija COP28 u senci rata na Bliskom istoku

Šarene dečije cipelice. Uredno poređane na jednoj od centralnih lokacija na kojima se održava Svetska klimatska konferencija (COP28). Cipelice raznih veličina. U svim bojama. A između njih čarapice za bebe. Posetioci prolaze pored njih, neki zastaju, pomalo začuđeni. A između svih tih cipelica, na jednom crnom plakatu može se pročitati sledeće: „Bez ljudskih prava nema klimatske pravde.“

„To je znak solidarnost s Palestinom“, kaže Eduardo iz Čilea. „Radi se o deci u Gazi.“

I Šamem iz Tanzanije je zastala i gleda cipelice. To ju je vidno potreslo: „Stojim ovde već dugo i zamišljam kako bi bilo da se ja i deca iz moje zemlje nađemo u takvoj situaciji. I onda tu dođu svi ti silni šefovi država i prave se kao da se ništa nije dogodilo.“ Ne može da se razgovara o klimi i klimatskoj pravdi dok se tako nešto događa, kaže mlada žena: „Mi ovde kažemo da želimo svet da pretvorimo u bolje mesto. A kako bi to trebalo da se uradi ako deca umiru?“

Rat kao dominantna tema

Rat na Bliskom istoku je velika tema na klimatskoj konferenciji u Dubaiju. Grupe aktivista su snažno angažovane po tom pitanju. Mnogi od njih su propalestinski nastrojeni. Na naslovnoj strani dnevnog lista kojeg tokom konferencije objavljuje „Climate Action Network“ (CAN) već nekoliko dana stoji samo jedan te isti zahtev: „Primire sad“.

„Konflikt u Gazi je ovde ključna tema“, kaže Žanet Milongo iz te organizacije. „Mi se ovde nalazimo u blizini Gaze, ta tema je definitivno prisutna u svim glavama i to će biti faktor u svim pregovorima i odlukama ovde na konferenciji.“

Po pitanju bliskoistočnog konflikta jaz na konferenciji o klimi ne postoji samo među političarima, već i među grupama klimatskih aktivista, koji teško uspevaju da pronađu zajednički jezik. Pogotovo predstavnici civilnog društva iz Nemačke priželjkuju nešto diferenciraniji pogled na tu temu. Nemačke organizacije su se zajedničkim otvorenim pismom jasno i glasno deklarisale kao akteri koji, između ostalog, podržavaju pravo na postojanje Izraela.

Jaz među aktivistima

Jaz koji je očigledan između različitih grupa aktivista opterećuje klimatske pregovore na u Dubaiju. Luiza Nojbauer iz nemačkog ogranka „Fridays for Future“ o tome kaže: „Klimatska kriza i brojni drugi konflikti u svetu unose jaz među civilna društva, vlade, regione u svetu. Ova konferencija je mesto na kojem svi moramo da pronađemo zajednički jezik, a to znači da moramo da pričamo i o razlikama u mišljenjima, ali uvek s ciljem da pronađemo zajednički jezik.“

A Kristof Bals iz „Germanwatch“ dodaje: „Verujem i još uvek se nadam da delimo mnogo toga zajedničkog. Empatija, pre svega s civilima koji su pogođeni ovim ratom i napadom Hamasa. Nadam se da nam su nam ljudska prava koja važe za sve, zajednički temelj.“ On se nada da će aktivisti, uprkos svim polarizovanim diskusijama, uvek biti svesni tog zajedničkog imenioca.

Preti li opasnost da konflikt na Bliskom istoku odvrati pažnju od stvarne teme klimatske konferencije? Na političkom nivou se vide doduše malobrojni, ali ipak jasni signali: COP je počeo minutom ćutanja za žrtve na Bliskom istoku. Francuski predsednik Makron je svoj je govor, ali i konferenciju za novinare, iskoristio kako bi govorio upravo o Gazi.

„Nije ovo pravo mesto za diskusije o tome“

Ipak, čini se da ovo nisu dobra vremena za postizanje dogovora svetske zajednice. Podeljena su mišljenja i među posetiocima klimatske konferencije: „Nisam mogla da verujem kada sam čula da je ponovo prekinuto primirje“, kaže Šerin iz Libana. „I to upravo dok se čitav svet ovde okupio. Svet samo posmatra!“

Nešto drugačije mišljenje ima Ferose iz Južnoafričke Republike: „Mislim da ovo nije pravo mesto za diskusije o tome. Ovde se radi o klimi.“ Slično je, kaže, i s ratom u Ukrajini. Ni to nije tema za klimatsku konferenciju, dodaje Ferose: „Neka diplomate rade svoj posao.“

Svi aktivisti i posetioci klimatske konferencije slažu se samo oko jedne stvari – a to je njihova zajednička želja za primirjem i mirom, odnosno rešenjem na Bliskom istoku. Jer, tek onda bi, kako kažu neki od njih, čovečanstvo opet moglo da se koncentriše na stvarnu temu: klimatske promene.

ao/sm (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.