Klara Šuman – majka modernog klavirskog repertoara
13. septembar 2019.Povodom 200 godina od rođenja Klare Šuman održava se čitav niz koncerta – u Frankfurtu, Bonu, Cvikauu. U njenom rodnom Lajpcigu samo je ove, jubilarne 2019. godine održano 170 različitih manifestacija.
Klara Šuman je rođena 13. septembra 1819. kao Klara Vik. Njen otac Fridrih Vik, poznati učitelj klavira, razveo se od Klarine majke. On je Klaru od njene pete godine podučavao klaviru. Bila je to posebna metoda: časovi klavira, časovi kompozicije, učenje stranih jezika i – fizičko.
Već sa devet godina je prvi put nastupila u rodnom Lajpcigu. Nedugo zatim, Fridrih Vik objavio je četiri Klarine kompozicije. Otac i ćerka kreću potom na turneju po Nemačkoj i inostranstvu.
Na koncertu temperamentna, privatno povučena
Klaru Viks neki savremenici su opisivali kao veoma temperamentnu, okretnu i brzu. „Devojčica ima više snage od šestorice dečaka“, napisao je Johan Volfgang fon Gete nakon koncerta u Vajmaru.
Ali privatno je Klara odavala potpuno drugačiji utisak. Feliks Mendelson Bartoldi doživeo ju je kao veoma mirnu i povučenu osobu, a Franc List ju je, nakon jednog susreta 1838, opisao kao „odlično vaspitanu, jednostavnu osobu, koja ne koketira već je potpuno predana muzici na veoma otmen način“.
Nakon boravka u Beču, tada 19-godišnju Klaru car Ferdinand I nazvao je „čudom od devojke“. Ona je već tada na koncertima izvodila i sopstvena dela.
„Neću da zbog braka odustanem od umetnosti“
List, Mendelson, Gete, ali i Paganini i Šopen – svi oni su poznavali mladu pijanistkinju. Zapela je za oko i Robertu Šumanu koji ju je prvi put video kada joj je bilo devet i po godina. On je tada imao 19, studirao je prava i išao na časove klavira kod Klarinog oca. Prijateljstvo dvoje mladih pretvorilo se u ljubav kada je Klari bilo 16. Kada je njen otac to saznao, zabranio im je svaki kontakt. I na turnejama je ćerku kontrolisao dan i noć.
Nakon što su se u avgustu 1837. tajno verili, Šuman je podneo tužbu protiv očeve zabrane braka. Sud je u julu 1839. odobrio sklapanje braka. Venčali su se 12. septembra 1840. godine.
Robert Šuman najpre je želeo da Klara odustane od nastupa na koncertima i da se posveti porodici. Ali ona je svoj prvi koncert nakon sklapanja braka održala već u jesen iste godine. Jednom je zapisala: „Neću da odustanem od umetničkog rada, jer bih čitavog života to sebi prebacivala.“
U senci supruge
Klara je u to vreme bila međunarodno priznata pijanistkinja, a Robert gotovo nepoznat kompozitor. Pa ipak su se supružnici složili da njegovo komponovanje stave ispred njenih nastupa. Robertu je bila potrebna tišina i Klara je morala da smanji svoje vežbanje na minimum. Želela je „da se Robert potpuno preda muzici i da nijedna briga ne remeti njegovo umetničko stvaralaštvo“.
Ali uskoro je brak počeo da se klima zbog finansijskih problema. Bio je to razlog za povratak Klare Šuman u koncerne sale. Uprkos deset trudnoća tokom 14 godina braka, nastupila je najmanje 139 puta, kako po Nemačkoj, tako i u Rusiji, Holandiji i naravno u Beču.
Bračni par je često putovao zajedno, iako Robert nije podnosio to što je u senci svoje žene. Ali ona je zato na koncertima izvodila i njegova dela, i na taj način od njega stvorila u svetski poznatog kompozitora. Brak je u svakom slučaju bio plodonosan za njihovo umetničko stvaralaštvo.
Pijanistkinja u crnini
Klarin polubrat Voldemar Bargil, koji je posetio bračni par u avgustu 1852, bio je svedok Robertove bolesti. Klara ju je teško podnosila. Bargil je pričao da je imao osećaj „kao da su Robert i Klara jedno biće, jedan organizam; da sve što se dešava Robertu boli i Klaru“.
Robert Šuman je još od mladosti bolovao od depresije i čestih promena raspoloženja. Danas bi možda kod njega bio dijagnostifikovan bipolarni poremećaj. Srećne faze su još od prvih godina braka – najpre u Lajpcigu, a potom u Drezdenu i Diseldorfu – stalno bile prekidane nervnim slomovima i fazama u kojima je izbijala bolest.
Prilikom pokušaja samoubistva, baš u vreme karnevala 1854, Robert Šuman se, nošen halucinacijama, bacio u Rajnu. Spasili su ga ribari i smešten je u kliniku za nervne bolesti u Endenihu pored Bona. Supruga je smela da ga poseti tek dva dana pred smrt. Umro je 29. jula 1856.
Klara Šuman i Johanes Brams
U vreme Robertove smrti Klara je imala 37 godina. Nikada više nakon Robertove smrti nije prestala da nastupa u crnini. Decu je smestila u internate, kod prijatelja i familije, i krenula na turneje. Od 1863. do 1873. samo u Engleskoj je nastupala 19 puta.
Klara je bila velika podrška i Johanesu Bramsu. On je upoznao bračni par Šuman godinu dana pred Robertovu smrt. Tada je imao 20 godina. Između njega i poznate pijanistkinje rodila se velika ljubav, ali su oni, zbog tračeva, odlučili da unište svoju prepisku – ostala su samo pisma u kojima se Klara pojavljuje kao Bramsova najbolja savetnica koja mu pruža fascinantan uvid u svet komponovanja.
Stroga profesorka
Nakon godina provedenih u Baden-Badenu i Berlinu, Klara Šuman postaje prva profesorka klavira na Konzervatorijumu u Frankfurtu. Njeni učenici su joj zbog strogosti dali nadimak „Aleja suza“. Bila je poznata po svojim razornim kritikama.
Ćerke su joj bile velika podrška, ali sa sinovima nije imala sreće: jedan je bio mentalno poremećen, drugi je bolovao od šizofrenije, a treći je bio ovisnik od opijuma.
Kao najznačajnija pijanistkinja 19. veka, Klara Šuman dala je veliki doprinos stvaranju modernog klavirskog repertoara. Bila je glavni izdavač kompletnog stvaralačkog opusa svoga muža Roberta Šumana i adaptirala je za klavir kompozicije koje joj je on posvetio. Nakon njegove smrti samo se jednim nije bavila: komponovanjem.